Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas, sa malim zakašnjenjem, slušamo remek-delo skorašnjeg datuma, pesmu koja otvara album Out of the Tunnel’s Mouth iz 2009. godine. Prava muzika za velike dečake.
Pravo u srce. Ko ga ima, to jest.
Steve Hackett je jedan od mojih gitarističkih heroja. Možete biti sigurni da ću vas još gnjaviti njegovom autorskom muzikom, kao i nekim velelepnim izvedbama koje je ostavio u ključnom periodu rada grupe Genesis. A nekom prilikom će biti i malo više reči o Hackettovom radu.
Još jedno sećanje, ovog puta lično, na jednu ne baš tako davnu tragediju: ova potresna filmska priča je nastala na osnovu priče svedoka događaja.
Da se ne zaboravi. Da se ne zaboravi koliko košta ljudska glupost.
Da vam pokažem zašto ginem već par dana u radionici…
U prošlom serijalu “jedna na dan”, beše jedna slika iz aprila 2011. na kojoj se vidi makro ruinirane i trule ograde na balkonu. Čekao sam majstora da se pojavi. I čekao i čekao i čekao, a onda sam saznao da je radio druge poslove preko reda, pa sam mu poručio da ne mora ni da dolazi, jer ga ja više ne čekam. I to se odužilo do ove godine. Drugi majstor je bio agilniji: kasnio je tačno toliko koliko je najavio da će kasniti, pa još nedelju dana. Ja sam insistirao da impregniram daske pre montaže, što je pošlo po zlu, da ne pričam detalje, tek evo me gde se skoro dve nedelje zavitlavam sa time. Čak sam ponovo uslikao staru ogradu.
