Stigla nova igračka! A sad u nova osvajanja!…
Kada sam kupovao DSLR, unapred sam znao da optika kojom ću raspolagati znači odricanje od makro fotografije, barem do nabavke namenske opreme koja omogućuje rad sa makroima. Ajde-de, pomislih, nije žurba, za šezdeseti rođendan ću sebe časiti makro objektivom – i to je to. A šta do tada?… Ne žurim, mislio sam, a G6 ostaje u prikrajku i poslužiće za poneki makro ako se ukaže potreba. A onda sam video ovaj projekat, rešio da ga realizujem, krenuo u ispitivanje mogućnosti i konačno se opredelio za najjeftinije, priručno rešenje koje je dovoljno za moje potrebe u kućnim uslovima. Naručio sam garnituru od tri close-up stakla koja se navrću kao adapteri. Faktori dioptrije +1, +2 i +4 se koriste pojedinačno ili u kombinaciji (vrednosti se sabiraju, pa tako do +7), u zavisnosti od potrebe za uvećanjem. Paket je stigao danas i onda sam se malo poigrao, onako na prvu loptu, kao što je red kad se prigrabi nova igračka:
Reč je o cvetovima biljke vlasac (ili vlašac), jestive travice koja raste u dve saksije na prozorskoj dasci u Aninoj sobi. Napravio sam mini aranžman, pa slikao iz ruke. Nisam hteo da se zamajavam upotrebom stalka i nekim silnim pripremanjem i procesiranjem, nego samo tras-tras-tras nekoliko ekspozicija. Ako vam nije mrsko, pogledajte veću fotku, jer na njoj se razaznaje zanimljiva tekstura – to je mreža protiv insekata na otvorenom prozoru; ispalo je zanimljivije nego što sam mogao da naslutim.
Presuda: mišn akomplišd. 
Da, znam da je trebalo da napravim malo ozbiljniji aranžman, kompoziciju koja bi možda potvrdila da robujem pravilu trećine i možda uz malo dramatičnije svetlo, ali ovaj minimalizam je ono pravo. Kako ono rekoše – idealan dizajn fotke je onaj u kome više nema šta da se izbaci iz kadra. 
To je to. Uskoro i ozbiljni radovi uz upotrebu close-up filtera.