Pade mi na pamet dok sam se vrteo po dvorištu: a zašto ja ne bih napravio prosti antipod onoj fotki od sinoć?
To zvono me hipnotisalo: udaram kamatu sam sebi, istražujem varijacije. Nisam se previše dvoumio: uzeo sam aparat i tresnuo jednu jedinu ekspoziciju. Bilo je dovoljno:
Znao sam odmah da ima nekih malih razlika, ali nisam hteo da dangubim tražeći baš-baš isti ugao i isti kadar. Možeš misliti… U postprodukciji, intervenisao sam samo za toliko da malčice izvučem unutrašnjost zvona iz senke; pride sam malčice pojačao zasićenje boje i popravio, da ne kažem – “štucovao” krajeve na histogramu. I to je sve.
Presuda: mišn akomplišd. 
Štaviše, sad kad sam uhvatio ovu žicu ideje, znam da je lako tako raditi. Potpuno pojednostavljena fotografija je privlačna samim tim što se formira solidno velik prostor u kome jedini raspoloživi motiv lako održava pažnju posmatrača. Zvono i kanap daju zanimljivu ravnotežu jedno drugome i to je neočekivano dobra posledica; na prethodnoj fotki, igra svetla i nekoliko zona oštrog svetla su prevagnuli nad ovim odnosom. Upamtiću da valja tražiti ovakve kombinacije na uprošćenim motivima.
Subota je dan kad ću glumiti foto-reportera OKI “Feniksa”. Drž’te mi palčeve.