Danas pravim zamešateljstvo. Ako niste bili u prilici da vidite ovaj snimak nastupa Neila Younga na festivalu Glastonbury jula 2009. godine, svakako je važno da ga vidite; pogotovo poslednja tri minuta. A onda, ako niste znali, danas izlazi novi album Neila Younga u pratnji grupe Crazy Horse, zove se Americana, a to je događaj sam po sebi. I treće, možda će pažljivi pratilac ove rubrike da se seti da smo ovu pesmu, u originalu Bitlsa, već slušali na Suštini pasijansa.
Znam mnogo obrada pesme “A Day in a Life“. Ne znam za bolju. Nema bolje.
Ili imaš ili nemaš. Neil Young ima. Ima više nego bilo ko drugi.
A sad još jednom, glasnije.
🙂 Činjenicu da Y. nije baš uvek “kod kuće” znali su svi još iz vremena rada sa CS&N, a pride još kad ga krene šut – čovek ne zna šta da očekuje. Ali da ga .bm, u njegovom slučaju uvek nekako ispadne na dobro. Ubeđen sam da je novi folk album u skladu sa tim.
Takav šut bi poželeli svi igrači. Što se tiče novog albuma, mogu da izjavim: nemam šta da izjavim.
Мене је оборило нешто друго – како матори пева _тачно_. Ни трунке поливања, ниједна промењена нота. На деведесет одсто живих извођења славних песама (и то без обзира на старост песме или певача, и чија је песма) од песме остане костур, ни не труде се да убоду, пиче отприлике. Публици је ионако доста што чују шта воле, није битно да буде онако како су запамтили.
Ово… свака част. Овакву вештину у жанру “све то може да се каже једном гитаром” ретко имам прилике да чујем.