Ne znate vi kako izgleda vreli dan u varoši koja nema reku. Tačnije, ne želite ni da znate kako to izgleda…
Vreli dan, težak, vlažan kao u vojničkom vešeraju, mozak radi usporeno, za njim i sve ostalo. Planovi? Zaboravi. Ideje? Nema. Samo poneki trag namere da se pronađe kakva čestita ilustracija utiska o takvom danu. Prava bi stvar bila da tu ilustraciju načinim u takvom danu, ali to nisam mogao. Umesto toga, setio sam se jedne fotke od pre dve nedelje. Proverio sam je, setio se da je sa njom postojao jedan problem – a tad sam otkrio da artefakti izvlačenja iz previše tamnog tona stvaraju tačan utisak kvaliteta banatskog vazduha ove sparne nedelje. Nominalni škart ispade primerena ilustracija:
Mada, pošteno govoreći, upadam u oksimoron. Pazi: ako je politika veština mogućeg, a definitivno postoji veština mogućeg izbegavanja politike, onda… Čekaj malo, ispočetka: politika je veština mogućeg, vešto je, može biti, izbeći politič… Ne, ponovo… Veština je moguća politika, te je moguće politički izbegavati mogućnosti, onda nema druge nego da nastavimo po starom.
Da ne pomislite da ima lošijih momenata: ovako konzistentno visok kvalitet muzike tokom dužeg vremena je jako teško naći.