Minut pažnje, molim.
A sad: minut ćutanja, molim.
Month: June 2012
Jedna na dan (67): 6. jun 2012.
Nastavljam sa igranjem. Ama. istražujem. Tek saznajem dokle mogu da guram. Zasad još uvek iz ruke.
Marinku se jučerašnja fotka nije dopala, ali tako je to: svetu se ne može ugoditi. Ovo je daleko od onog klasičnog pristupa makro fotografiji kakvom sam se igrao poslednjih devet godina. Sada je to samo izolovani prostor u kome lovim klasičnu fotografiju, ali u vrlo ograničenom prostoru. Ukoliko ne divljam previše, dobiću prosto ograničenu dubinsku oštrinu, što je na malim aparatima jedini način da se to postigne. Ali dobro, lakše je nego inače i upamtiću to:
Si zaljubiv edno mome
Ova numera već duže vreme stoji u mom šteku predloga za muziku za popodne. I nisam znao šta da radim sa njom jer nisam mogao da nađem nijedan širi kontekst kojim bih opravdao objavljivanje. Još uvek ga nisam našao; zadesio se mali vakuum jednog plana i to je sad jedino opravdanje što ipak odlučujem da podelim sa vama ovo.
No, u čemu je trik?
Romeo i Julija
Parafraza Šekspirovog temeljnog dela.
Ama, nije mi što je ovaj animirani film besprekoran, nego to što sad shvatam da je “Romeo i Julija” jedino Šekspirovo delo koje sam pročitao u celosti.
Jedna na dan (66): 5. jun 2012.
Stigla nova igračka! A sad u nova osvajanja!…
Kada sam kupovao DSLR, unapred sam znao da optika kojom ću raspolagati znači odricanje od makro fotografije, barem do nabavke namenske opreme koja omogućuje rad sa makroima. Ajde-de, pomislih, nije žurba, za šezdeseti rođendan ću sebe časiti makro objektivom – i to je to. A šta do tada?… Ne žurim, mislio sam, a G6 ostaje u prikrajku i poslužiće za poneki makro ako se ukaže potreba. A onda sam video ovaj projekat, rešio da ga realizujem, krenuo u ispitivanje mogućnosti i konačno se opredelio za najjeftinije, priručno rešenje koje je dovoljno za moje potrebe u kućnim uslovima. Naručio sam garnituru od tri close-up stakla koja se navrću kao adapteri. Faktori dioptrije +1, +2 i +4 se koriste pojedinačno ili u kombinaciji (vrednosti se sabiraju, pa tako do +7), u zavisnosti od potrebe za uvećanjem. Paket je stigao danas i onda sam se malo poigrao, onako na prvu loptu, kao što je red kad se prigrabi nova igračka:
Dan u životu, ali kakav!
Danas pravim zamešateljstvo. Ako niste bili u prilici da vidite ovaj snimak nastupa Neila Younga na festivalu Glastonbury jula 2009. godine, svakako je važno da ga vidite; pogotovo poslednja tri minuta. A onda, ako niste znali, danas izlazi novi album Neila Younga u pratnji grupe Crazy Horse, zove se Americana, a to je događaj sam po sebi. I treće, možda će pažljivi pratilac ove rubrike da se seti da smo ovu pesmu, u originalu Bitlsa, već slušali na Suštini pasijansa.
Znam mnogo obrada pesme “A Day in a Life“. Ne znam za bolju. Nema bolje.
Ili imaš ili nemaš. Neil Young ima. Ima više nego bilo ko drugi.
A sad još jednom, glasnije.
КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС
Након вишеструких изазова, што јавних, што унутар уредништва, видим да не могу избећи да објавим и овде своју прву причу, једину која је ем писана оловком, још давне 1982, ем објављена у правом часопису… Сиријус, крајем 1984. Све после тога су некакви бајтови.
Прво пут је стварно било огавно. Био сам глупо затечен пред шатором за време олује. Цвокотао сам и био сав у некој грозници. У зло доба сам се сетио да је шатор на лошем месту и да за пола сата могу да очекујем потоп. Изашао сам да ископам канал. Оне будале су однеле скоро сав алат, па сам копао крампом. Било је крајње глупо, крамп по терену који се може орати кашиком, али, шта се може, подигао сам га високо, замахнуо и…
Касније кад сам размислио, схватио сам да је заиста било глупо. Као прво, шатор је био од пластике, дрвећа није било, те је прво гром нашао баш мој крамп. И мене. Будале не живе дуго. Nastavite sa čitanjem… “КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС”
Duel džentlmena
Klasična melodramatična postavka: jedna dama, dva džentlmena. Možete zamisliti u kom smeru se stvari razvijaju.
Zbog koga se zapravo neko poziva na čast? Zapitajte se u sledećoj predizbornoj kampanji. Samo pazite da vas ne odvedu u žbun.