Month: June 2012

Jedna na dan (65): 4. jun 2012.

Gledam u to bicikleto već godinama. Tek sam ga tokom proteklog dana zgrabio u kadar…

Ja svog druga Tošu (Starijeg) mnogo više cenim kao muzičara nego kao majstora za biciklove, ali od muzike se danas ne može živeti. Tošin servis, tačno preko puta Radničkog doma u Kikindi, moje je birano mesto kada dođe red da se bicikl sredi cakum-pakum za sezonu. A majstor k’o majstor, servis k’o servis, postoji i pokazatelj mesta ispred kuće: kad je braćo reklama, neka je reklama, što ono reče Mika Antić. I tek sad uhvatih minut da slikam reklamu servisa:

Jedna na dan, 4. jun 2012: reklama ispred Tošinog servisa

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (65): 4. jun 2012.”

Za tvoju ljubav

Marinko me podseća na klasik. Nisam imao druge nego da odmah turim u muziku za popodne. Veliki bend, velika pesma. Da je čujemo.

Mnogo toga važnog se dešavalo oko Yardbirdsa. Važna imena, važna praksa. Istina, Eric Clapton je tek u zrelim godinama priznao da nije on imao problem sa Yardbirdsima, nego su Yardbirds imali problem sa njim. On je bio rob forme, a oni su, kao niko pre njih van jazz muzike, osluškivali reakciju publike i improvizovali na osnovu te reakcije. Clapton to nije mogao da podnese, pa je otišao da se požali Johnu Mayallu. Ovaj ga je zadržao neko vreme kod sebe dok ga nije naučio kako se to radi.

Ne, nećete videti Erica Claptona na ovom snimku, iako ćete čuti njegovo sviranje: on je pobegao iz Yardbirdsa te 1965. godine neposredno posle snimanja numere “For Your Love” je iz 1965 (ima ga na omotu japanskog izdanja singla, drugi sleva). Zato ćete na snimku videti (i čuti) Jeffa Becka kako svira dvanaesterac i peva, a to je uvek pravi merak.

Ulični svirač

Ponekad morate razmisliti vredi li živeti svoj san.

Ako ne znate cenu koju treba da platite da vam neko prineo snove, možda bi bilo bolje da se sami potrudite.

Jedna na dan (64): 3. jun 2012.

Da citiram: “Pitanje je šta hoćemo – umetničku ili reportersku fotku”. Ja bih, ako može, oboje. Istovremeno.

Priča je, zapravo, prosta: moji drugari iz OKI “Feniks” su osvojili drugo mesto na prvenstvu Mađarske u sedećoj odbojci. Onda sam zamoljen, što u svojstvu vebmastera sajta, što u svojstvu prijatelja kluba veštog sa snimanjem poziranih predmeta, da fotografišem pehar i medalju, da imamo u foto-arhivi kluba. Ne dadoh se omesti, nego sam se dao u posao, pa sam tokom sesije dobijao i neke zanimljive rezultate, poput ovog:

Jedna na dan, 3. jun 2012: trofej za drugoplasiranog na prvenstvu Mađarske u sedećoj odbojci za 2012.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (64): 3. jun 2012.”

Nema je tamo

Danas želim da vas podsetim na to da je šezdesetih bilo mnogo muzike koju je zbog trivijalne produkcije bilo teško prepoznati kao izuzetnu… Šta ćete, nije svako imao Džordža Martina na čiviluku… Grupa The Zombies je nešto najbliže akademskom poimanju pop muzike; tako je to kad imaš previše muzičkog obrazovanja. Znam da znate ovaj pesmičuljak, nego neka vam ne bude teško da ovog puta raščlanite to što slušate.

Znate li koje te 1964. godine sklapao ovakvu muziku u Engleskoj? Niko osim Zombiesa. Malo kasnije su se pojavili neki koji su pobegli iz skiffle muzike, pa su skontali da nije sramota uložiti znanje u popularnu muziku… Ali da se zna ko je odškrinuo vrata. A da vas danas neko pita da li znate ko su Colin Bluntstone i Rod Argent, šta biste mu rekli?

Utovar nedeljom, 3. jun

Kad pre jun! Pa zar smo se za to borili? Kako sad to?…

Jednom davno, pitali Jovana Hadži-Kostića kako pod milim bogom uspeva da sastavi onu svoju satiričnu rubriku “Tako reći nezvanično (TRN)” u Večernjim novostima baš svakodnevno, bez izuzetka i očigledno bez ikakvog gubitka ideje. Reče čovek odmah: lako je, oko mene ima mnogo više gluposti nego što može da stane u moju rubriku.

Izvolite, snađite se. Utovar nedeljom pretpostavlja i vaše učešće. Zar niste videli šta piše skroz gore desno?Utovar nedeljom na Suštini pasijansa nije toliko profinjen. Ako li samo nabrojim izvore, ispašće to takvo zamešateljstvo da će se cenjeno čitalište razbežati glavom bez obzira. Ali nije to problem: problem je u onoj nekolicini koja misli da se utovar nedeljom pakuje kao zabavno štivo.

Eh…

Eh, Krstiqu, Krstiqu... Važan je ugao gledanja, a ne to što se gleda...Veliki stručnjak za medije, legenda političkog marketinga i medijska siva eminencija žute tačke, u naletu panike je pokušao da posegne za poslednjim argumentom koji pripada kategoriji “a zašto vi mučite crnce”. Tom prilikom je popio nokaut iz kojeg će moći da se izvuče samo nekim neverovatnim čudom:

Čovek koji se zove Nebojša, preziva Krstić, koji je služio stari kadar, artiljerija, pripada onoj grupi ljudi koje treba podsetiti da postoje tri stepena isticanja: ističe se, veoma se ističe, i uzalud se ističe.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. jun”

Hali-gali je za seka-perse

A sad, vežite se: polećemo. Ako vam je ovaj luna-park po volji, to jest.

Oduvek me fascinirala potreba ljudi da se izlažu ovakvim iskušenjima. To je verovatno surogat za neke druge neuspehe. A opet, možda je i nešto drugo posredi.

Jedna na dan (63): 2. jun 2012.

Brzo, ergo kuso. Je li tako? Tako je. Baš uvek? Pa, ne baš uvek.

“Deder, uslikaj taj kaiš koji toliko hvališ, da ga vidim”, zamolio me je Bane, ne razumevajući o čemu ja to pričam na osnovu škrtog opisa “kaiš za šaku” iz jednog prethodnog maila. Kud ću, šta ću, nisam hteo da ga upućujem na net da vidi, nego ugrabih aparat, pa pravac pred ogledalo. A pred ogledalom se zna pravilo: nema upotrebe blica. Pa dobro, baš zgodno, objektiv 50 mm je namontiran, ostaviću f/1.4 i slikaću lako… Da, najverovatnije da je lako: gde se na 20 cm od ogledala slika čak desetinka sekunde? Ali, čekaj malo…

Jedna na dan, 2. jun 2012: jesi li to sam uslikao ili ti je neko pomogao?

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (63): 2. jun 2012.”