Month: June 2012

Od Motowna do Long Islanda

Danas za vas biram neobičnu verziju velike pesme koju je grupa Supremes donela kroz Motown… Negde polovinom šezdesetih, na istočnoj obali SAD pojavila se grupa koju kao da je poplava izbacila… Nikad nisam mogao da ukapiram kako je taj vid psihodelije mogao da se rodi na Long Ajlendu, a ne u Engleskoj (ili bar u Kaliforniji), ali ne mari: Vanilla Fudge je grupa koja je uticala na moje muzičko sazrevanje pre nego, recimo, kanteberijska scena, jednom kad sam došao do pretraživanja po hemijski indukovanom poimanju rock’n’rolla.

Uzgred, upamtite vezu: ritam sekciju ove grupe sačinjavaju basista Tim Bogert i bubnjar Carmine Appice, koji su po raspadu grupe Vanilla Fudge napravili trio sa izvesnim automehaničarem iz Engleske…

Čeprkaću još po ovom području muzike. Nema vam spasa.

Plen

A sad jedna balada o lovcima i lovinama.

Naravoučenije: nemoj da se qrčiš. Završićeš jedući travu.

Jedna na dan (62): 1. jun 2012.

I posle pričaj okolo kako si jeo prirodno voće…

Bilo je vreme kad sam toliko voleo jagode da sam ih jeo dok me stomak ne zaboli (i šta već biva potom). A onda su došli iz belog sveta da nam objasne kako se gaje jagode. Pa čak i kako se jedu. Pratio sam proletos na pijaci kako se razvijalo ono plastično đubre koje nazivaju jagodama. Najpre su negde u martu osvojili boju. Onda su početkom aprila osvojili oblik. Negde krajem aprila su ovladali mirisom, a polovinom maja je pristigao i ukus.

Međutim, ima anomalija, kao i kod svake druge prirodne stvari sa kojom se čovek previše igra. Poput ove:

Jedna na dan, 1. jn 2012: JEDNA jagoda.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (62): 1. jun 2012.”

Idemo u Kaliforniju

Danas slušamo jednu od onih magičnih akustičnih numera iz opusa najveće prangije u istoriji muzike (posle Vagnera). Ako vam kažem da je moj omiljeni album Led Zeppelina treći, onaj na kome dominira akustika, razumećete i zašto volim ovu numeru. Istina, ona je otpala sa trećeg i završila na četvrtom albumu, ali ne mari.

Magija.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Džukac u baru

Jedna sasvim obična priča.

Ali ispričana na fenomenalan način.

Jedna na dan (61): 31. maj 2012.

Poslednjeg dana u maju, izazivao sam Ajnštajna i zbog toga sam zaslužio šljagu.

Svetlost je sve. Svetlost je srž fotografije. Istovremeno, svetlost je čudo fizike jer, kako ono reče ona kokoška kojoj sam zaboravio ime, poseduje i talasno i korpuskularno svojstvo. Ukrstih ja tako svetlost (blica) talasajući (idejom) i podmećući korpus (svojih 0,12 tona), pa sam u jednoj ekspoziciji dobio ovaj rezultat:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (61): 31. maj 2012.”