Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo nešto što će vam probiti mozak tokom leta. Ali neka: bolje da to bude ovakva muzika nego nešto rahitično poput one drombulje iz Venecuele.
Dragi moji: Muse at their best. Ovo je novi singl sa nastupajućeg albuma The 2nd Law koji će izaći u septembru. I ne samo to: pesma “Survival” je zvanično izabrana da promoviše Olimpijadu u Londonu.
Slušaj. Slušaj glasno!
Vredni pošiljalac na jutjub je postavio i tekst. Deder da ga zdipim.
Превод више није у моди. То може да уради чак и обичан гугао. То ради лоше, али је популаран – већ има дипломских радова пуних његових превода. Преводиоци су слабо плаћени за добар превод, али зато лоших превода има на све стране, чак и у скупштинској производњи.
Можда преводиоци ни не умеју да лоше преводе? Можда сувише добро знају српски (а и енглески), па преведу и оно што би наручилац најрађе оставио непреведено? Можда због тога слабо добијају послове, него филмове на разним теве канали(зација)ма преводе дилетанти? Можда, стварно, треба да квалитетније лоше преводе.
Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (1)”
Ekstravaganca sa metlom: čovek misli ozbiljno kao da mu je o glavu…
E, a nije da ne liči izdaleka…
Dužu verziju ove akrobacije možete videti na matičnom sajtu Roberta Jamesa Webbera. I to opet uz Toma Waitsa u pozadini… Ja sad više ne mogu da zamislim drugačiji nastup: Waits pasuje idealno.
Može da se desi da vam se ne dopada. Ne može da se desi da osporite savršenstvo.
Stara tema, nova izvedba.
Računam da sam dužan: valja mi da ispitam priliku sa nekim motivima koje sam iskušavao ranije. Utvrđujem da je to ponekad znatno lakše, recimo kad je reč o svetlu; a ponekad je prilično teže, i to posebno kad je reč o kompoziciji sitnih predmeta. Pade mi na um (pademianum, što bi govorili neki stari sezamovci) da probam sa motivom pogleda kroz cvikere. Nije mi se dalo da pravim neko posebno uređenje motiva, jer sam bio umoran k’o pas; hajde samo da iskušam šta se može, pomislih. Napravio sam malu sesiju za probu, a svako saznanje smatram korisnim. Ispade ovako.
Naslov je, dakako, parafraza: “Heart of the Sunrise” je poslednja i možda ključna numera na fenomenalnom albumu Fragile (1971) grupe Yes. Taj album, u paru sa sledećim Close to the Edge (1972), beše dah onoga što čistunci smatraju vrhom kreacije velikog benda u zlatnom sastavu Andeson–Howe–Squire–Bruford–Wakeman.
Verzija koju vam plasiram je nešto posebno. Više reči posle slušanja.
Danas zeleno, sutra crveno, prekosutra, je li, žuto.
Moraću da opet pogledam “Varljivo leto ’68”, nisam odavno. Imam DVD sa kioska negde u onoj gužvi…
Opet omot za bombonjeru? Nisam mogao da odolim…
Pokušavao sam nešto sa polumesecom, pride nešto sa noćnim scenama na ulici i dok sam se vraćao u kuću, uočio da oko vitražice na staklu ulaznih vrata postoji “prirodna” vinjeta. Nisam odoleo, nego sam štriknuo par komada. Ispade zanimljivo, pogledajte:
Danas slušamo jednu prelepu obradu: pesma “Dream a Little Dream of Me” potiče iz vremena kad se pesme nisu baš tako lako parkirale uz neko ime. Lutala je ta pesma celih 37 godina dok nije dospela u glas “Mame” Cass Elliot.
Da, znam da je mnogo verzija ove pesme. Za mene, Ella Fitzgerald je kraljica kojoj ova pesma zaista pripada (i mislim da joj nikada niko nije oduzeo taj primat), ali… Ali, Mama Cass je otpevala ovu pesmu kao nešto posebno, kao nešto toliko krhko da imate utisak kako će se polomiti ako li samo pokušate da dotaknete.
I zato ne dotičite. Poslušajte ponovo.