Danas slušamo jedan od onih posebnih trenutaka u istoriji rock’n’rolla koji se dese jednom, pa nikad više. Uopšte, ala se ulučilo: “Man Who Sold the World” je jedna od velikih epskih numera, a diranje u opus Davida Bowiea je svakako akt iznimne ludosti po definiciji… ako iko ikad bude pravio top listu najboljih obrada u rock’n’rollu, neće moći da zaobiđe ovu izvedbu.
Day: July 22, 2012
Utovar nedeljom, 22. jul
Dakle, može leto da bude i manje vrelo. Znaš #onokad je toplo, ali i dalje možeš da dišeš, a ponekad čak i funkcionišeš…
Ponekad mislim da leto postoji samo da bi mene onesposobilo. A onda vidim oko sebe i druge koji crkavaju kao i ja. Ne znam kako vi podnosite klima-uređaje, ali meni ih je već pun burag i više bih voleo kad ne bi morali da postoje. Pasje vrućine nisu za one koji moraju da održe glavu hladnom, pa makar to “hladno” bilo i figurativno.
A onda, temperatura padne samo za pet stepeni, noću opet može da se spava pokraj otvorenog prozora i život opet postane lep. Čak ni oni džukci na televiziji više ne mogu da te iznerviraju iako znaš da rade protiv tebe. Prosto, uživanje u osveženju nekako uspe prevlada i glupost političara i muke po disanju.
Čudo jedno kako je malo potrebno čoveku da bude zadovoljan.
135 kadrova koji će vas podsetiti na značenje filma
Samo da se prisetim definicije… U kinematografiji, kadrom se smatra filmski zapis koji je nastao u jednom neprekidnom radu kamere. Ne možemo reći da je to baš isto što i zapis od trenutka pokretanja kamere do trenutka zaustavljanja kamere, jer rade i makaze na montažnom stolu. Ali, kako god okrenete, kadar je osnovna jedinica filmskog izraza.
Ponekad je dovoljan samo jedan jedini kadar da vam totalno pomuti poimanje o nekoj priči. Ili barem da vas takne u srce. Pravo pitanje glasi: može li jedan kadar da učini tako nešto bez ostatka filma? Autor sledeće kompilacije 135 neverovatnih kadrova istražuje to pitanje i pruža vam mogućnost da sami dođete do odgovora.
Nastavite sa čitanjem… “135 kadrova koji će vas podsetiti na značenje filma”
Jedna na dan (112): 21. jul 2012.
Kako naterati sebe na rad? Možda nekakav akt samoprovociranja? Znam šta mi je činiti…
Najzad je na red došla obrada cele sesije oko mosta na Tisi (eto, nisu me u’apsili što sam slikao most) i palo mi je na pamet da bih mogao da se pozabavim linijama. To nije težak posao kad imaš ostale elemente. Možda je stvar u varijacijama, rekoh sam sebi i tog časa se setih kako bi trebalo da izvedem odabranu fotku.
