Iz jedne prilike u drugu. Doduše, bio je to poslednji čas za akciju…
Zadesili smo se nekom nuždom napolju u vreme kad nije bilo jasno hoće li se grmljavina pretvoriti u oluju. A otvoreno nebo je izgledalo… Tako da mi je trebao fotoaparat, koji nije bio uz mene (opet silom prilika). Sve sam mislio, čim dođem kući, hvatam aparat i bež’ u atar da uhvatim šta se uhvatiti može. A bilo je zamalo kasno, bio je to poslednji oblak u odlasku i nisam čak smeo da čekam zlatni sat, jer bi bilo kasno. Odradio sam ekspozicije za nekoliko panorama. Puna veličina fotke koju delim sa vama je otprilike 7700×5100 tačaka, a povezivanje je izvedeno nad osam polaznih fotki.
(pogledaj veću fotografiju)
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (118): 27. jul 2012.”