Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nisam imao nameru da ispadnem drzak, nego imam jedan rečnik u kome reč “mainline” ima samo jedno značenje, i to glagol sa značenjem “ubrizgati u venu”.
Ali, to je digresija pre nego što sam i pomenuo o čemu je reč; izvinjavam se zbog toga.
Ry Cooder je čovek koji ne samo da izuzetno poštuje izvore muzike koju voli, nego ih istražuje, a zatim i sam interpretira i donosi svetu na uvid. Evo primera.
Negde polovinom devedesetih sedimo moj (na žalost sada pokojni) drug Čupa i ja na 
njegovoj gajbi, i utom zvoni telefon. Sa druge strane je naš poznanik Adil, crna… pardon, Afroafrikanac iz Sudana, nesvrstani student i statista za bubnjevima iz spota “Bonito” od Madam Piano:
– Ćupa, većeras je žurka na Dedinju, da dođeš!
– Pa dobro, ko je pravi, jel’ naši?
– Naši, naši!
Čupa spušta slušalicu, pali lagano cigaretu, zagleda se u mene i reče: “E izem ga, šta li njemu znači ‘naši’?”.
To pitanje sam i ja sebi postavio sinoć, kada me je legitimisala patrola narodne milicije negde na rubu beogradskog atara.
Gledajte onoliko koliko izdržite. Ako izdržite do kraja, slobodno objavite taj uspeh u komentaru.
Uglavnom, u Pjongjangu je otvoren novi zabavni centar. Otvorio ga je, ko bi drugi, nego On.
Nekoliko opaski:
Nastavite sa čitanjem… “Planeta Zemlja: dvadeset prvi vek, dokumentarno”
Nije mi se dalo na kišu, kao onog dana: oblaci nisu bili dovoljno dramatični. I kako sam samo pomislio na oblake, tako sam se setio šta ću da uradim…
I kao što rekoh neki dan, dramatičnih fotki krajnja ideja za obradom jeste da za njima završim u monohromatskom opsegu. I taman se setih fotke koja je imala bolji oblik oblaka od one verzije koju ste videli na fotki broj 118, ali tamo je presudila duga. A sad kad sam eliminisao boje, oblik je najzad zauzeo primat, baš kao što je trebalo odmah i da bude. Tek nekoliko prostih koraka u obradi dovedoše do ovog rezultata:
