I velika k’o čivava!
E, znaš onog matorog Simu iz Maksija. Ne, tog, bre. A? To je Sima! Zar nije Sima onaj što radi na mesu? E, taj, bre, na mesu. To je, bre, Sima! E, pazi sad, moj čale ima nekog kolegu, nekog vrljavog, koji zna tog Simu ono kao iz gimnazije ili još ranije, iz vrtića štali. Kaže da Sima onako malo. Mis’im, nije skroz svoj. Kaže da je bio prvi koji je unajmio privatnog detektiva, ono kad se to pojavilo kod nas. I to je unajmio dvojcu, pa da prate jedan drugog.
Mis’im, al’ nije to ništa. Kažu da ono kao ima papagaja kojeg je naučio da priča “Upomoć, pomozite mi. Pretvorili su me u papagaja!” i sad pazi kad ovaj to krene da priča gostima 
koji mu dođu na gajbu. E, a kažu da ‘ladno na pauzi na poslu otvori teglu manojneza i, š’a?, pa to kažem, manojneza i jede je kašikom. A pazi kad je pre neki dan kolima pratio neke likove koji su džogirali. Išao lagano za njima i odvrnuo onu “Aj of tajger”. E, to je ludo. Š’a? Ne znam pojma ko to peva.
E, a pričaju da se svađao s nekim kolegom ono u smislu imao mesarski nož u ruci i skroz ozbiljan bio. Kao da l’ će neko da ga uveri da avion makar jednom ne mahne krilima gore kad leti. Ej, bre! A pazi kad sam ono bio juče u Maksiju i oni pustili neki radio, i sad sa radija se čuje ono “Udarac o gong označio je 12 sati” i on ‘ladno pita ribu ono kao “Dobrila, daj reci mi šta ovaj Cogon udara svaki dan u 12!?”