Još jedna tema oko koje se kanim već godinu dana…
Još odavno sam video kako se od jedne fotke pravi kolaž: posebno je uspešno kada se primeni nad fotkom neke zgrade, mosta ili sličnog građevinskog objekta. Ukoliko je polazna fotka dovoljno jaka, postoje načini da se simulira slika koja izgleda kao da je sastavljena od više malih. Držao sam to u glavi manje-više stalno, a li bio sam lenj da zasučem rukave. Pošteno da priznam, nisam toliko ni vešt u radu sa maskama, slojevima za podešavanje u Photoshopu, pa sam izbegavao da se pravim pametan… A onda sam prethodnog jutra, prelistavajući fidove u Google Readeru uz prvu kaficu, naišao na how-to prilog na blogu časopisa Digital Camera World koji opisuje varijaciju tehnike simuliranog kolaža (zapravo, simulaciju kontaktnih kopija). Nije bilo druge nego da pokušam i sam… Tačno sam znao koja će to fotka biti: jedna koju sam ulovio tokom šetnje u zlatni sat na gradskom trgu u Kikindi prošlog maja. Evo rezultata:
Slika spregnuta u patetičnih 640 tačaka ne govori dovoljno: otvorite veću fotku ako vas zanima stvarni rezultat.
Ovo sam pravio celog dana – što zbog posla koji me je ometao da se zavitlavam 
što zbog činjenice da sam u jednom času radio sa TIFF datotekom koja sadrži sliku 3200×3200 tačaka u celih 40 slojeva (3,7 GB), zbog čega je mašina na mahove počela da stenje iako ima 8 GB RAM (lična beleška: odsad radi u formatu PSD, a ne TIFF). A bilo je posla nad slikom…
Prvo sam napravio masku “za kontaktne kopije” – na brzinu sam izabrao neke uzorke, pa sam napravio mrežu koju sam potom dimenzijama prilagodio polaznoj fotki. Dobro sam procenio da će kvadratna, potpuno centrirana kompozicija biti najbolji izbor za izvedbu i onda sam nad tom fotkom i maskom izveo zahvat koji je opisan u prilogu. A onda, kad sam završio sa mrdanjem i okretanjem svake sličice, protrčao sam još jednom i nad svakom primenio jednu ili više distorzija u domenu histograma (Levels i Curves), boja (Saturation i Brightness) i još ponekih sitnica; time sam namerno uveo razliku između sličica u “kolažu”. Konačno sam se poigrao sa jednim slojem preko svega, da bar malo smirim razlike, pa sam izvezao rezultat u JPEG pune veličine. Njega sam uveo u LR katalog, još malo ga tamo podesio da ne bude nikakvih iskakanja, pa izvezao u standardni predložak projekta “jedna na dan” i ostao zadovoljan rezultatom.
Presuda: mišn akomplišd sa zvezdicom. 
Pa mogu bar jednom sebe da pohvalim kada je reč o obradi – a današnji rad je samo obrada i ništa drugo – i da uživam koji trenutak u rezultatu… 
Rezultat je bolji nego što sam očekivao; sad znam da bi ovde moglo da bude i tušta i tma varijacija.
Da bih bio spreman za sledeći put, spremiću nekoliko varijacija okvira za kolaž, možda budem napravio i neku akciju za Photoshop (još kad bih znao kako se to radi…), pa ću pokušati slično i sa drugim motivima. Očekuje me veliki trud da napravim pravi kolaž od oko 50-60 fotografija u paralelnom kretanju pored neke zgrade. Onda ide preklapanje fotki sa namernim zadržavanjem nesavršenosti. Plan je da do kraja leta imam bar jednu takvu kompoziciju. Drž’te mi palčeve da uspem.
Meni se jako sviđa, a svaka čast i na strpljenju. Moram da zapamtim ovo pa da jednom i ja probam.
Vrlo zanimljivo. Probacu.
Akcija se pravi jednostavno.
Na ikonici otvoris akciju (ili Alt+F9)
Na donjem delu imas ikunicu “Create new set”, kliknes i das ime.
Posle toga ikona “Ceate new action”, kliknes, das ime i pritisnes “record” i krenes da radis. Akcija sve pamti. Kad zavrsis pritisnes stop recording.