Malo kasnim sa objavljivanjem, što je predmet više sile. Važno je da nisam kasnio da uhvatim scenu.
Jučerašnje popodne i veče smo proveli u veselom društvu na Tisi. Bilo mi se baš osladilo da lovim promene svetla kako sunce zalazi i slikao sam istu scenu svakih desetak minuta tokom možda dva sata. Upornost se isplatila i evo poslednje fotke u tom nizu:
Pre nego što me optužite da sam dopingovao plavu boju, da odmah budemo načisto: nisam. Jedina intervencija na bojama na slici je bila da sam smanjio živahnost i zasićenje boja na celoj slici. Bilo je posla u fotošopu, ali to se ticalo smanjenja šuma nastalog zbog primene ISO 3200 i intervencije nad histogramom jer je scena bila malo tamnija nego što bi trebalo. Kadar u razmeri 16×9 je bio primeren sceni, a usput sam se otarasio nekih viškova u dnu slike i sve je došlo na svoje tom prostom intervencijom.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ulučili su se svi potrebni elementi – zona veštačkog svetla je bonus – i pokazalo se da se strpljenje isplati. Pošten da budem, umalo nisam odustao od pokušaja, jer su sve prethodne slike ispale trivijalne i mogle bi da prođu samo uz neko žestoko pumpanje boje i svetla, što nema veze sa životom. Pomoglo je i to što sam tokom jučerašnjeg prepodneva čitao neki članak o hvatanju svetla tokom “plavog sata” neposredno nakon zalaska sunca. To je zanimljiva tema za mene, pogotovo zato što mislim da sam zlatni sat već apsolvirao i vreme je da krenem dalje. Kombinacija dve vrste svetla je posebna tema, meni takođe veoma zanimljiva. Biće vremena da se zabavim i time.
Idemo dalje.
Ovo je iz nekog časopisa, a?
Axa. “Nedeljni bilten Kikindskih Emirata ispod dolme kod Padeja”, ilustrovana reportaža 😀