Ovu sam isprogramirao još dan pre. Znao sam šta hoću od fotke, a takođe sam znao da će mi nedostajati škrge za disanje u danu koji je upravo ostao za nama…
Trafo-stanica preko puta moje kuće je postala komadić urbanog rugla u mojoj (inače mirnoj) ulici. Dok sam se juče zabavljao slikajući barice kiše na ulici, zapao mi je za oko neobičan raspored svetla u jakom kontrastu. I tad sam zamislio da bih mogao da napravim neku obradu nalik onim na danas popularnim foto-portalima za mobilne platforme (Instagram, Pinterest i slični). Petljao sam tamo-amo i brzo došao do rezultata koji je odgovarao toj atmosferi:
Sad kad gledam u fotku, zamišljam da sam mogao da budem čak i grublji u obradi; ali, morao sam negde stati. Zanimljiva stvar, nešto što ću tek da ispitam: tek je vraćanje sa monohromatske palete na ograničenu kolornu učinilo da dobijem efekat dubokog kontrasta koji sam tražio. Izgleda da neki odnosi boje i svetla daju poseban efekat. Zabeležiću i istražiću dok je vreme oblačno.
Presuda: mišn akomplišd, uz zrno sumnje. 
Verujem da će ovde presuđivati lični ukus posmatrača. Ali, zar nije tako uvek?… Problem je u kompoziciji koja je malčice nategnuta, ali morao sam da je učinim baš ovakvom jer bih u suprotnom dozvolio da u kadar uđu elementi koji izazivaju metež i nered. Bilo bi teško eliminisati više elemenata odavde (bilo bi potrebno ozbiljno retuširanje), a to mi nije padalo na pamet da započinjem; znam da mnogi paušalno eliminišu fotke iz tog razloga. A onda, baš sam čačkao neke čuvene fotke iz urbanih zona i našao da su još više pretrpane od ove, što me je ponukalo da ipak prihvatim ovaj rad kao fotku dana. Jer, ako sam već toliko razmišljanja pokrenuo oko nje, vredna je samim tim.
Ne bi trebalo da zaboravim da suština projekta “jedna na dan” leži kako u unapređenju prakse, tako i u održavanju i poboljšanju veštine prosuđivanja.