Zamalo da ispadne kako sam zamislio. Zamalo! Eh, to “zamalo” – padoše kraljevstva zbog te reči…
Vasceli dan sam se zevzečio tražeći neki bolji softver i mape za novo GPS sokoćalo. Posao se odužio, dan okraćao. I dok sam dlanom o dlan, izgubio sam dragoceno vreme. A onda, u jednom času koji je bio bolji od svih drugih, provirim kroz prozor i vidim savršeni odnos prirodnog i veštačkog svetla na ulici. Poletim po fotoaparat, krenem da lovim tu kombinaciju dva svetla. A dok sam to radio, iz potpuno nepoznatog razloga, padne mi na pamet jedan crtež koji sam davno video; boktemazo, može biti da je taj poentilizam baš išao preko fotografije… Pomislim da bih vaš mogao da pokušam isto sa inače banalnom scenom. Hoće li se desiti nešto što će scenu učiniti posebno zanimljivom, pitao sam se.
Nije se desilo.
Zapravo, dobio sam nešto što je meni zanimljivo, ali neće nužno biti zanimljivo većini. Ali to nije ono što sam tražio – mislio sam da ću dokučiti efekat pastelnog prostora koji tim atributom boje pravi razliku u odnosu na prostu fotografiju. To se nije desilo i nema mi druge nego da priznam…
Presuda: mišn not akomplišd. 
Ajd’ sad, možda ne bi trebalo da budem toliko strog, ali to je tako. Ako pristavite sarmu, pa ispadne kačamak, onda može kačamak da bude ukusan koliko god vam drago – to ipak nije sarma.
Verujem da među redovnim posetiocima Suštine pasijansa nema onih koji su skloni udeljivanju ispraznih i neutemeljenih komplimenata, pa da krenu da me teše; toliko mi je pao imunitet protiv dotičnih da samo čekam da mi neko natrči. U međuvremenu, štogod kritičkog razmišljanja nije na odmet. Utvrdite šta još ne valja na ovoj slici, pa prokomentarišite ako želite.
Komentari su onemogućeni.