Iz jedne prilike u drugu. Doduše, bio je to poslednji čas za akciju…
Zadesili smo se nekom nuždom napolju u vreme kad nije bilo jasno hoće li se grmljavina pretvoriti u oluju. A otvoreno nebo je izgledalo… Tako da mi je trebao fotoaparat, koji nije bio uz mene (opet silom prilika). Sve sam mislio, čim dođem kući, hvatam aparat i bež’ u atar da uhvatim šta se uhvatiti može. A bilo je zamalo kasno, bio je to poslednji oblak u odlasku i nisam čak smeo da čekam zlatni sat, jer bi bilo kasno. Odradio sam ekspozicije za nekoliko panorama. Puna veličina fotke koju delim sa vama je otprilike 7700×5100 tačaka, a povezivanje je izvedeno nad osam polaznih fotki.
Što nije potrefljeno u dobu dana kad sam slikao, potrefljeno je polarizacionim filterom i blagim preterivanjem u postprodukciji. Još sam i dugu uhvatio, eno je desno između prednjeg i zadnjeg oblaka. Možda sam mogao da budem konzervativniji u isticanju boja, ali tako mi naspelo, šta ćete.
Presuda: mišn akomplišd. 
Bio sam pažljiv u pokretanju fotoaparata (koji je bio uspravljen), a fokus je bio dovoljno daleko, pa nije bilo distorzije u povezivanju (mada trajeeeee). Ono što sam isekao po krajevima svakako je bio višak, jer ovaj oblak, to jest dva, glavni je i jedini suvisli motiv na fotografiji.
Idemo dalje. Mislim da ću ovo prevesti u monohromatski režim, al iza svoju dušu.
Komentari su onemogućeni.