Oprema je najzad kompletirana. Posle više od tri meseca.
Posle ko zna koliko peripetija, neuspešnih zakazivanja i omašenih prilika, u danu koji je za nom najzad sam nabavio polarizacioni filter, poslednju vitalnu komponentu optičkog dela mog foto-sistema. Čemu to sokoćalo služi i kako radi, biće predmet posebne priče. Uglavnom, za početak je dovoljno to što sam bio u prilici da uporedim svetlo sa i bez tog filtera; prava upotreba sledi ovih dana, kad uspem da postignem… A taj kvazi-test je izgledao otprilike ovako:
Ama, samo sam pokušao da napravim kombinaciju neke leve scene sa i bez filtera. Pravo kombinovanje tek sledi. Evo kombinacije koja pokazuje tek razliku u količini uhvaćenog svetla. Opis više osobina sledi kad se latim posla u slikanju.
Presuda: mišn not akomplišd. 
Kao da fali malo izabranog svetla. Ovo je bio samo eksperiment, mislim da ću s tom temom nastaviti vro uskoro.
Пошто поларизациони скида пола светла, онда је, наравно, лева страна подекспонирана за једну бленду.
Већ тринаест година трошим искључиво поларизоване наочари за сунце, делом зато да ми скине одблесак са задњих стакала кола испред мене (и стварно, видим чак трећег испред себе кроз шест стакала), а мало због занимљивих ефеката. Тачно знам колико је сув ваздух по томе колико је небо беличасто а од које висине постаје дункл тегет (најсувље је у Њу Мексику, сушто мастило). Најзанимљивије су смоласте и влажне површине – свеж асфалт, вода на њему, ђоновима углачани поклопци шахтова, јер мали отклон главом мења слику, па ни оно што видим левим оком није исто као оно десним. Добија се некакав шашав тродимензионални ефекат, не треба пиће :).
Е, да, и пљоснати екрани, под једним углом се добро види, под другим мрак.
Ако видите брадатог замлату са хорацијама* на носу, како закреће главу лево десно, знајте да су хорације поларизоване.
—-
* хорације су по оном Кејну из КСИја Мајами. Ко не зна шта је кси, нек погледа грчки алфабет.