Jedna na dan (99): 8. jul 2012.

Opet me klima zeza. I opet nedeljom, kad ne mogu da reagujem. Fotka je nastala u poslednji čas…

Sve u svemu, u subotu uveče sam organizovao krečenje trpezarije. Da, dobro ste čuli. I šta vas briga kako mi provodimo subotu veče. Ama, kad se sabere, nema ni dva sata posla, tako da je ujutru samo valjalo videti ima li šta da se popravi. Bilo je na par mesta i to je bila jedinstvena prilika da dokumentujem radove:

(pogledaj veću fotografiju)

Ama, počelo je to još prošle godine: posle Nišvila, šetali smo gradom Zaječarom, iste večeri smo ciljali da stignemo kući. I onda, veliki plan da leto završimo osvežavanjem boje zida u trpezariji smo započeli kupovinom polugotove pigmentirane akrilne smese… I eto, izveli smo to nešto manje od jedanaest meseci kasnije. Nisam imao ni volje ni snage da se bavim elaboracijom: po ovako vrelom danu, bila je moguća samo gola dokumentarna fotka. Bum, tras.

Presuda: mišn not akomplišd, a malo je falilo.   Trebalo je da se setim da ću svakako izvući detalj sa fotke, pa da malo udaljim aparat kako ona budža od objektiva ne bi napravila senku pri dnu kadra (što se ovde vidi). Iako nema kritične greške, stalno nasednem na tu senku, a trebalo je do sada da se naviknem da mi valja da se udaljim malo, eventualno zumiram do neke mere, pa da posle i isečem višak, ako bude trebalo.

Četka je preživela upad u farbu i sad čista čeka sledeće radne zadatke.