Postoji jedan kratki i veoma posebni period u visokoproduciranoj R&B muzici ranih sedamdesetih kada je svima najzad postalo jasno da to nije isto što i soul, kada se ta muzika dobro kotirala i na američkim radio stanicama koje su slušali belci, a hiperprodukcija izazvana disko-manijom još nije otpočela. E, tada je jedan klasični ženski pevački trio predvođen jednim perfektnim glasom otpevao jedan od najvećih dance hitova sedamdesetih…
Allen Toussaint at his best…
Kakvo je to vreme bilo! Bilo je tu svega i svačega: Stevie Wonder je upravo stvarao svoja najbolja dela, a ostatak Motown produkcije nije bio ništa slabiji. Isaac Hayes je hodao iznad zemlje. Atlantic je najzad uhvatio ritam. A George Clinton je pravio čuda koja niko nije opisao kako treba (do dana današnjeg).
I baš se nešto mislim: to je bilo vreme kada disco muzika nije postojala kao takva i kada je muzika za ples mogla da se zvižduće ulicom… Eh: posle smo rekli “Funky Town, vrati se, sve ti je oprošteno”, ali bilo je kasno…