Gledajte onoliko koliko izdržite. Ako izdržite do kraja, slobodno objavite taj uspeh u komentaru.
Uglavnom, u Pjongjangu je otvoren novi zabavni centar. Otvorio ga je, ko bi drugi, nego On.
Nekoliko opaski:
1. Svi mu kliču i tapšu. Tapše i on njima. Déjà vu.
2. Gledao sam do kraja. I pritom nisam prestao da razmišljam postoji li i ovde neki ekvivalent Jožefa Pelikana, upravnika onog zabavnog parka u filmu “Krunski svedok“.
3. Najbitnije od svega: da li ste primetili da prevod nije bio potreban? Štaviše, pomaže da se skoncentrišete na ton čitanja teksta…
4. Da bacimo koju banku: hoće li on biti taj koji će završiti kao Čaušesku? A ima tu još prostora da se licitira. Recimo, ko će započeti: vojska ili civili? Negde će pući, a liči mi da je ovaj dovoljno tup da dođe na odstrel.
Колико смо оно држали општенародну жалост кад је умро Тиле? До сахране па још три дана, или тако нешто? И још по минут годишње наредних седам-осам година.
Кад је умро Реган, испред самоуслуге у крају барјак је био спуштен на пола копља бар месец ипо. Кад је опет дигнут, више нисам могао тек тако да се сетим зашто је био спуштен, морао сам да питам жену. И то није била само та самоуслуга, још пар ланаца је урадило исто.
А шта ће тај барјак испред дућана, и колики је уопште? Хм, немам појма зашто, америчка посла. Ал’ величина је цирка три са шест метара или ту негде. Стуб је висок петнаестак барем, или се тако чини.
Uhhh… Ti ljudi su toliko hipnotisani ili zastrašeni, da ne znam šta bi trebalo da se desi da bi ih pomerilo. Sve “komunističke” zemlje imale su sledbenike kulta ličnosti u samom narodu, ali nigde nisam video toliki fanatizam kao u Severnoj Koreji. Ostala mi je u sećanju slika iz BBC-jevog “The Game Of Their Lives” (link vodi ka prvom od 15 delova ovog dokumentarca), u kome je obrađen uspeh njihove fudbalske reprezentacije na Svetskom kupu 1966 – preživeli igrači stoje, neko od njih je usput pomenuo da za sve mogu da zahvale isključivo “Velikom vođi”, i onda, svi kao po komandi, kreću da plaču od tuge za njim, iako je prošlo čak 8 godina od njegove smrti (snimljen je 2002. godine).
Inače, fascinantno je to da su svi, pa i sami Koreanci, tek pre manje od nedelju dana provalili da Vrhovni komandant ima ženu, kada se prvi put pojavila u javnosti. Prema nekim saznanjima BBC Newsa, venčani su već 2-3 godine i navodno imaju i dete, a sumnja se da je Ri Sol-ju zapravo pseudonim, kako ne bi uspeli da izvedu traceroute nad njom.