Navodno, kanadska policija traži lika koji je vozio 299 km/h autoputem nadomak Vankuvera i okačio svoju vožnju na youtube. Mislim da će moći da mu pljunu pod prozor. Figurativno, to jest – neće ga naći nikad.
Prebacite u HD verziju, bacite sliku preko celog ekrana i pratite broj na plazma displeju levo od obrtometra…
Setio sam se pokojnog Dragiše iz Kikinde… Stigao je s posla u tri i petnaest, ručao i seo na motor sa još jednim drugom. I stigli su na vreme na koncert grupe Gillan u Zagrebu koji je bio zakazan za osam uveče. Istom brzinom kući u Kikindu, na spavanje, pa ujutru na posao. Ah, da: oko 470 km u jednom smeru…
Ovde ne bi nagurao toliko. Ili bi ubrzo zveknuo o neku rupčagu na našem vrlom hajveju, ili bi ga, dok se ovako smelo provlači između vozila, pokupila neka domaćica u SUV-u koja bi baš u tom trenutku malčice skrenula u drugu traku pošto joj je ispala cigareta dok je pričala na mobilnom šminkajući se…
Ma nije to ništa. Prošle godine, jedan drugar mi šalje SMS. Setim se gde bi trebalo da bude u tom času, pa ga pitam “Zar ti sad nisi na autoputu od Niša ka Beogradu?”. “Jesam”, odgovori on, a ja se obeznanih.