Dakle, može leto da bude i manje vrelo. Znaš #onokad je toplo, ali i dalje možeš da dišeš, a ponekad čak i funkcionišeš…
Ponekad mislim da leto postoji samo da bi mene onesposobilo. A onda vidim oko sebe i druge koji crkavaju kao i ja. Ne znam kako vi podnosite klima-uređaje, ali meni ih je već pun burag i više bih voleo kad ne bi morali da postoje. Pasje vrućine nisu za one koji moraju da održe glavu hladnom, pa makar to “hladno” bilo i figurativno.
A onda, temperatura padne samo za pet stepeni, noću opet može da se spava pokraj otvorenog prozora i život opet postane lep. Čak ni oni džukci na televiziji više ne mogu da te iznerviraju iako znaš da rade protiv tebe. Prosto, uživanje u osveženju nekako uspe prevlada i glupost političara i muke po disanju.
Čudo jedno kako je malo potrebno čoveku da bude zadovoljan.
Jedino ta kiša…
Citat nedelje dolazi iz filma Chinatown (1974)… Sećate se filma, zar ne? To je #onokad Roman Polanski nožem upiše uspomenu na nozdrvi Džeka Nikolsona. E, a sećate li se glavnog zapetljatora u filmu? Noah Cross, matori bogati prdonja koga onako perfektno glumi John Huston… Pa kaže:
Naravno da sam poštovan! Ja sam mator!
Političari, ružne zgrade i kurve steknu poštovanje
ako potraju dovoljno dugo…
Pitali Cigu kako se živelo za vreme Slobe.
– E, bate, kako je bilo super onda! Uđem u samoposlugu, uzmem lebac, uzmem jogurt, uzmem sir, salamu…
– A danas?
– A danas qrac! Kamera ovde, kamera onde…
Sećate li se ove slike?
U Microsoftu su je zvali Bliss, ja je zovem Teletabilend, a slika je poznata po tome što je najviše odbačena u istoriji sveta. Elem, mislio sam da je prilično originalno to što je, definitivno, prva prvcijata stvar koju bih uradio u tek instaliranom Windowsu XP ta da uklonim tu odvratnu sliku sa desktopa. Ispostavilo se da ima takvih barem još pedeset miliona…
E, nije to tema, nego želim da učinim posvetu zamlatama: našao se neki koji je pronašao ovo mesto na mapi. Idite na Google Maps, unesite koordinate 38.248966, -122.410269, uključite Street View i okrenite pogled ka severoistoku. A može i ovako.
Čas za poeziju:
Ponedeljak ujutru
(haiku pripravnika koji zna da neće biti zadržan
na radnom mestu po isteku pripravničkog staža)
Ne! Ne, ne, ne, ne!
Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne!
Ne, ne, ne! Ne! Ne!
Slogan nedelje:
Ako bilo koju laž ponoviš dovoljno puta, ona postaje ist… hm…. ona postaje politika.
Ko to tamo muči Beograđane?
Pazi, kad je Amerikanac glupav, onda to nije tak oda bude glupav kao svi mi. Neeeeee: Amer mora da bude glup kroz instituciju, tak oda kad neko iskoči, odmah ga ošajdare po novčaniku da ispadne još gluplji.
Uglavnom, dvojica su prelazili iz Kanade u SAD, pa su poneli šest komada kinder jaja dečici na odredištu. Carinik ih je uhvatio, drndao i kaznio 15.000 dolara zbog pokušaja unošenja ilegalnog materijala u SAD.
Ilegalnog? Naravno: kinder jaja su zabranjena na teritoriji SAD zato što unutar jestive supstance sadrže nejestivu supstancu… Nisam čuo da se iko ikada udavio tako što je eksirao kinder jaje, ali izgleda da Ameri baš tako vole da jedu jaja…
Institucija, bato.
Najzad neka deca pokazuju inicijativu. Bilo je krajnje vreme.
I kao što rekoh: molim vas da budete odgovorni za volanom. Jedno pivo. Samo jedno.
Doduše, na vama je da odlučite o karakteristikama tog piva.
Sa svim ovim politikantima političarima koji kupuju vreme dan po dan, sve u nameri da podignu cenu sami sebi, čovek je već načisto: nemaju strategiju. Nemaju ideju. Nemaju muda. Nemaju savest. Nemaju ništa osim namere za vlašću i želje za onim što vlast sobom nosi.
U međuvremenu, šteta od suše će samo u Vojvodini i samo u elementarnim kulturama iznositi oko dve milijarde evra. Za sistematski plan melioracije je potrebno oko pet milijardi, i to ne odjednom nego ulaganjem tokom nekoliko godina. Aritmetika je odveć složena stvar za svaku vladu Srbije; na stranu što nam trebaju pravi javni radovi, oni koji uvećavaju neku vrednost.
Jebote, hoće li neko konačno sabrati dva mala broja i dostići jednu veliku ideju? Ako ne učine tako, kroz deset godina nećemo imati šta da jedemo. Zapravo, imaće oni koji budu mogli da plate. A trend nabavke je već uspostavljen: živimo u zemlji u kojoj banane koštaju 70 dinara, a jabuke 130.
Sa tom mišlju, ostavljam vas da uživate u nedeljnom ručku. Dobro je imati ručak na stolu, zar ne?
Političari bi jako voleli da se vreme deli samo na 3 faze:
predizborna kampanja, izbori i pregovori o formiranju institucija vlasti. I onda u krug.
U tim periodima su puni sebe, razmeću se obećanjima, pljuju po protivnicima, “rade”.
Nakon završetka tog kruga kreću pripreme za sledeći, a period turnusa vlasti je suviše kratak za ono što ovoj državi nedostaje – pogled na dalje od nosa!
Eh, šbb kbb.