Ovaj prilog je namešten da bude objavljen 1. jula u 1:59:59. E, to je, zapravo, 30. jun u 23:59:59 po Griniču. Trik je u tome što je to sekund do ponoći koji je trajao dve sekunde!
Kako to? 
Lako: i ove godine, uvedena je prestupna sekunda u času u kom se godina deli na onaj i ovaj deo. To je učinjeno po preporuci međunarodnog tela za standardizaciju vremena, lociranog u Parizu, sa namerom da se atomski časovnici na planeti sinhronizuju sa astronomskim vremenom. Naime, Zemlja se štogod otromboljila, pa svakih nekoliko godina dođe do potrebe da se vreme rotacije usaglasi sa dogovorenim sistemima za merenje vremena, koje podrazumeva trajanje kalendarskog dana od tačno 86400 sekundi. Podsećam vas, definicija sekunde je mnogo stroža nego što je to bilo nekad (da vas ne davim tom pojedinošću, setićete se oscilacija u atomu cezijuma) pa je potrebno usaglasiti fizičku veličinu sa kalendarskom konvencijom.
Pa eto, čisto da znate: živećete barem za sekundu duže nego što vam to satovi i kalendari budu pokazivali. 
Zapravo, već ste nakupili štogod takvih sekundi, a da možda niste ni znali. Od 1972. godine, otkada važi standard za sinhronizaciju koji se danas primenjuje, do danas je izvedeno 25 takvih postupaka, kad 30. juna, kad 31. decembra. U ovom veku, noćašnja sinhronizacija je treća po redu: prethodne dve su izvedene 31. decembra 2005. i 31. decembra 2008. godine. A kad će sledeća sinhronizacija? To se ne može znati unapred: fluktuacije u otklonu rotacije Zemlje su nestabilne i podešavanje je stvar dogovora.
Preostaje samo da utvrdimo metafizičke posledice dragocenog vremena koje nam je planeta poklonila. Šta ćete učiniti sa dobijenom sekundom? Ja sam odlučio da mi noćašnji gutljajčić bikavera, prekrasnog crvenog vina iz Egera, popijen nakon puta, traje tačno jednu sekundu duže nego inače.