A sad nešto što sam već otvorio kao temu, ali nisam razradio u praksi: u po bela dana nasred trga, pokušao sam da izvedem čestitu fotografiju kad joj vreme nije…
Danas sam izveo važan eksperiment, nešto što neopravdano odlažem već dugo. Simulirao sam fotografisanje u kritično loše doba dana, u pola tri popodne, što je tek malo manje oštro nego u jedan popodne, kad je najgore. Uz pretpostavku da u jedan popodne baš i neću ići po suncu tokom puta koji sledi, ali u tri hoću, hteo sam da vidim šta zaista mogu da izvedem sa opremom koju imam. Izašao sam na trg, postavio fotoaparat u režim tri ekspozicije (sa otklonom od jedne blende) i dao se u slikanje. Plan je bio sledeći: pokušaću da vidim isplati li mi se da bar ključne fotke hvatam za budući HDR ili je dovoljno izabrati i obraditi najbolju od tri fotografije. Rezultat koji sam dobio je sledeći:
Nadam se da ćete se složiti sa mnom da je ovo sasvim uljudna “turistička” fotografija i da bih mogao komotno biti zadovoljan ako fotke s puta koji sledi budu na ovom nivou. Cena je oko 100 MB u arhivi i oko tri do pet minuta rada po rezultujućoj fotografiji, što se isplati ako će to značiti ovakav rezultat.
Dva su ključa ovoj fotografiji: prvo, pokazalo se ono što sam već pominjao: polarizacioni filter vredi svaku žutu banku. To je definitivno najkorisniji i najvredniji komad dopunske opreme koji sam ikada imao. Na ovoj slici, uočite senku tornja na krovu levo, pa će vam biti jasno da stojim pod uglom od oko 90° u odnosu na sunce. Polarizacioni filter upravo najvrednije kontroliše nebo pod tim uglom; kad sam ga okretao, dobijao sam tolike razlike u zasićenosti boja da nema diskusije o celishodnosti.
A drugi element: verovali ili ne, ovo je HDR. Ako mi posle ove sesije neko kaže da je HDR loša stvar, pozvaću ga da mi pokaže šta je to loše sa dinamikom na ovoj fotki. Postupak sam prepustio specijalizovanom programu Photomatix Pro, koji radi k’o bela lala. Povezan sa matičnim programom, tako da sve ostaje na gomili (Lightroom poziva sve druge programe po potrebi), ovaj hodogram za kompleksnije zahvate ima smisla. No, šta se pokazalo: kada gurnem tri neobrađene, stoga prilično sive i nedinamične RAW fotke u Photomatix, uz minimalni otklon od podrazumevanog fotorealističnog preseta dobijem takav rezultat da je to teško poverovati. Mislim da sad sledi i malo čeprkanje po literaturi da bih naučio o tehnici malo više…
Presuda: mišn akomplišd, absofakinlutli. 
I ako baš hoćete, pomalo sam iznenađen lakoćom dosezanja rezultata. Ne tako davno, pre možda dve-tri godine, ovakvi rezultati su bili nedostižni za mene jer nisam imao ni znanja ni strpljenja da angažujem softver u obradi RAW fotografija (ja sam u RAW only od 2005. godine). Na stranu kapacitet opreme, mada je to manje bitan faktor. Dan je bio dobar, jer sam otkrio valjanost nekih postupaka i doneo neke važne odluke koje se tiču moje sledeće prakse u turističkoj fotografiji. Drž’te mi palčeve da uspem u nameri i sa puta donesem valjan materijal.
Život je lep. Volim da se bavim fotografijom.
Pravo ljepo. U ovu zgradu uđem 100 x dnevno ali njenu sliku iz ovog ugla nisam primetio. Ova fotka bi mogla da se nađe na turističkoj razglednici moga grada.
Nemoj sad da se uobraziš, pa da misliš da će ovakva kritika da padne još jednom, jer posle ovoga slede makar tri nokauta i to uživo.