Ovo je poslednja fotka u okviru drugog ciklusa projekta “jedna na dan” pre petnaestodnevne pauze. Kao i obično, popuna sledi retroaktivno kad se vratim sa putešestvija. Nego me raduje posebna simbolika ove fotke…
Može biti, setićete se fotke na kojoj sam crtao svetlom juna prošle godine. Beše to romantični prvi pokušaj primene te zanimljive tehnike. Tada sam besneo što imam na raspolaganju samo petnaest sekundi, pa sam obećao sebi da ću opet pokušati kad budem imao čime… Treba mi fotoaparat koji ima režim beskonačne ekspozicije (bulb režim), treba mi daljinac koji ima opciju blokiranja okidača, objektiv koji daje barem f/16, poželjno i tešnje, te malo dobre volje da ponovim eksperiment. E, pa to sad sve imam, pa je iz tog saznanja iskočila ova lakrdija:
I kako ispade ovaj brodić?
Pre nekoliko večeri, zatekao sam se u mraku bašte u pokušaju da opet uhvatim Mesec. Nije to trebalo da radim – prošli put sam shvatio da mi treba žižna daljina od barem 200 mm, poželjno i celih 300 mm, pa da se latim posla; takav objektiv nemam (i neću ga kupovati pre nego što krenemo u Tanzaniju na safari), a nemam od koga ni da ga pozajmim. Ta sesija je ispala kompletan škart, čemu sam ja sam kriv; i šta mi bi da uopšte mlataram, vrag će ga znati.
No, Jasna je došla za mnom u baštu, ja sam taman tada petljao oko aparata sa baterijskom lampom u ruci. Pade mi na pamet da malo crtamo svetlom, svakako je sa asistentom uvek lakše… I odlučim da ja budem taj asistent iza kamere, a Jasna da crta. I tako, posle sto kila cerekanja i nekoliko probnih pokušaja, počeli su da se pomaljaju zanimljivi motivi. Kad sam video ovaj brodić, znao sam da će to biti naj-fotka za ovu priliku. Pazite, čak je i ugao tačno taj koji vidite; samo sam malo isekao višak crnila. A plava boja je izvedena namernom distorzijom balansa bele boje (svetlo iz te lampe je žućkasto). Čak je i to blago pregorevanje na nekim mestima, bar meni, neizmerno simpatično.
Presuda: mišn akomplišd. 
Jasna je već krenula da kuje planove o nabavci višebojnih LED svetiljki sa kojima bi mogla da napravi trista čuda. Rekao sam joj da posle tri probe ne očekujem ništa manje nego kućicu u cveću, sve sa tarabom na kojoj drema mačor, sa dimjakom na krovu iz kojeg se vije tračica dima iz smederevca, a sunce se smeši iza oblačića koje se uplelo u grane drveta na ivici kadra. 
Ala režiram, a?
Idemo dalje. To jest, ja idem, a vi kako hoćete. 
Komentari su onemogućeni.