Да ли знаеш, мила мајко,
Што сум несреќна?
Цел ден дома сама седам,
Надвор не смеам
Odjavna špica je ranije bio deo filma gde se, ošamućeni od iznenadnog naleta svetla, teturate kroz redove prepune ljuspi od sušenih semenki bundeve i tražite izlaz koji vas vodi u smrdljivo dvorište iza bioskopa. Danas su kokice zamenile semenke koje ste kupovali u fišeku od pripadnika manjinske albanske populacije, ali jedno je ostalo isto: žurite ka izlazu jer koga je briga kako se zove treći pomoćnik asistenta držača pecaljke za mikrofon na filmu koji ste upravo pogledali.
Ovo nije uobičajena odjavna špica, ne samo zbog sjajnih fotografija scena iz filma koje je prate, već i zbog pesme koja i dan danas raspiruje etničke rasprave po Internet forumima.
Strange Days je izvanredan kiberpank film, i s ponosom ga ubrajam među pet omiljenih mi, 
uz inat svima koje je sramota da u društvu ispadnu nekulturni pa se frljaju “Građaninom Kejnom” i “Andrejem Rubljovim“. Kameron je poprilično pomogao svojoj bivšoj gospoji učestvujući u pisanju scenarija i koproducirajući ga, dok je glumačka ekipa u kojoj su Ralph Fiennes, Angela Bassett, Vincent D’Onofrio i William Fichtner sjajno odradila posao, pa čak je i ona lujka Juliette Lewis bila na nivou zadatka (valjda zato što je glumila samu sebe).
Pesma u odjavnoj špici zove se “While The Earth Sleeps”, a izvode je Deep Forest. Ženski vokal je bugarska pevačica Kate Petrova, dok muški pripada nikome drugome no Peteru Gabrielu. Sećam se da sam, u osvit Interneta na ovim prostorima pre više od deceniju i po, pokušavao da saznam poreklo pesme, i sve što sam našao je zvaničan sajt grupe gde je, u “lyrics” sekciji, stajalo samo “macedonian folk song”. U međuvremenu, rasprava se rasplamsala na mnogo mesta – Makedonci se pozivaju na istu tu informaciju na koju sam ja natrapao (stranica, inače, više ne postoji), dok Bugari tvrde da njihova pevačica izvodi samo bugarske izvorne pesme.
Istina se verovatno nikada neće saznati, jer je muzika ovih prostora toliko isprepletana… Sve me podseća na raspravu oko pesme koja je kod nas poznata kao “Ruse kose curo imaš…”, koju svojataju i Turci, Albanci, Makedonci, Bugari i Bosanci, što je sjajno obrađeno pre nekoliko godina u dokumentarcu “Čija je ovo pesma” – naslov koji sam uzeo i za ovaj prilog jer, da sam posle “Čudne vrste ljubavi” i “Čudnih nadtonova” stavio “Čudne dane”, počeli bi čudno da me gledate.
P.S. Tamo negde pre 5 godina, kada sam prvi put boravio u Bukureštu poslom, ekipa iz 
Romtelecoma me je odvela na večeru. Kada smo zaseli, ljubazni domaćini su me pitali da li bih hteo da probam neko od njihovih nacionalnih jela. “Naravno”, odgovorih, “kada sam u Rumuniji, ponašaću se kao Rumun – neću valjda da jedem pizzu”. Moj poslovni partner je nešto šapnuo na uvo konobaru, ovaj je značajno klimnuo glavom, udaljio se od stola i vratio dvadesetak minuta kasnije sa stvarno ukusnim jelom. “Kako ti se čini, da li si nekad probao nešto slično?”, interesovao se moj poslovni partner. “Zapravo jesam, prošlog vikenda… a prethodno pre mesec dana… znaš, moja majka često pravi sarmu.”. Neverica. “Ali, ali… kako ona zna za sarmală?”.
Usta punih “lokalne” đakonije, objasnio sam mu: “Sorine, prijatelju, mi bili pod Turcima, vi bili pod Turcima, da li stvarno očekuješ da je i nama i vama ostala izvorna genetika, muzika i kuhinja?”.