Još malo pa će pune dve decenije kako se skupila gomila prangijaša i napravila zbirku obrada Hendriksovih pesama pod nazivom Stone Free. Bilo je tu ozbiljnih faca, kao što su Pat Metheny, Jeff Beck, Pretendersi, pa čak i onaj prateći gitarista sa Winwoodovog koncerta od pre 2 godine u “Areni”. Danas ipak obraćamo pažnju na par likova s krejonom.
Album sam dobio, ima tome deceniju, od gazde ovdašnjeg, i moram priznati da je zanimljiv za slušanje. No, čini mi se da su se svi trudili da zvuče što vernije originalu, naročito gitaristi koji su pokušavali da dokažu da njihova virtuoznost na instrumentu ne zaostaje nimalo za Hendrixovom. Jedini koji su tu načinili neki pomak su onaj ludak od Nigela Kennedyja i The Cure.
Hendrix se svojevremeno upinjao da objasni kako sama pesma nema ama baš nikakve veze sa upotrebom psihodeličnih supstanci, ali malo ko mu je poverovao. U tom tonu je i ova obrada – verujem, da je Hendrix imao prilike da stvara barem još dvadesetak godina, kako bi njegova muzika u 90-im evoluirala tako da bi ova stvar zvučala slično onako kako su je zamislili Robert Smith i ekipa.
Moram da priznam da sam imao mali problem oko prevoda naslova. Za “haze” je bilo lako, ali kako pravilno prevesti “purple”? Anglosaksonci svrstavaju tu boju u tonski raspon između crvene i plave koji se kod nas zvanično vodi kao ljubičasta, ali pod tim terminom mi najčešće podrazumevamo ono što oni kategorizuju kao “violet”. Stoga sam se odlučio za “purpurnu” iako, kada se našim ljudima pomene ta boja, oni u glavi imaju nešto što vuče na roze, što je ipak mnogo više ka magentinom delu spektra nego originalni termin. Izem ga, ko zna koju boju je stondirani Hendrix video, a ja sad pokušavam da vodim filozofsku raspravu… Ma, odvrnite zvučnike.
P.S. Tačno u momentu kada sam završio prethodni pasus i držao kažiprst iznad miša kako bih publikovao ovaj prilog na blog, na Radio Paradise se čuo sledeći stih pesme “End of the Line” od Travelling Wilburys:
“Maybe somewhere down the road when somebody plays
Purple haze”
Дуго ти и трајо… ено већ су се посвађали око ауторских права “Доживљај Хендрикс д.о.о.” и “Пац” и не каже ко још.
Ponekad pomislim da su zadužili nekog lika iz muzičke industrije da pazi na moje pisanije ovde, mislim da je ovo treći put kako mi se dešava ista stvar…
Blagodarim na alarmu, zamenjeno. Blagosloveni da su ljubitelji gotik roka koji istu stvar kače bez da provere da li je već ima na Tubi.