Bob Marley je jedna od onih institucija popularne muzike koji ostali veći od života. Čak i ako vas uopšte ne interesuje rastafarijanski pokret i, pogotovo, reggae muzika, znate bar nešto malo o Marleyu i verovatno sa naklonošću gledate na njegovu muziku. Prisećamo se jedne od najpopularnijih pesama iz njegovog opusa.
Month: August 2012
Krštenje – babama radovanje
Novu 2012. godinu sam dočekao skromno, u krugu porodice. Prateći Božić isto tako.
– Slušaj ti mene, sine. Ako Aleksa bude bio bolestan i za Uskrs, ima da ga krstim, ljutio se ti ili ne.
– Šta, bre!?
– To što je bolestan i za Novu godinu i za Božić znači da vi duhovno niste u ravnoteži. Kad kažem “vi” mislim na vas dvoje “matorih”. I zbog toga ne mora dete da ispašta.
– Uh, bre. Moramo li opet o tome?
– Moramo. Ne želim da ulazim u to što (ti žena-)Jelena nije krštena, ali dete mora da bude kršteno. Vidiš da je malo-malo pa bolestan.
– Baba, bre, bolestan je jer je krenuo u vrtić i razmenjuje podstanare s drugom decom.
– Ne razumeš ti šta ti ja pričam.
– Ma, razumem, ali ne želim da razumem!
Mađioničar adolescent
Muka živa: kako biti poseban na sceni? Sto hiljada mađioničara izvodi iste, veoma dosadne trikove. Oni nemaju ni para ni načina da dođu do trikova koje će sami izvoditi, što visove te struke čini nedostižnim za većinu. I šta sad? Kojim argumentom učiniti svoj nastup zanimljivim? Ovaj je odlučio da glumi adolescenta nesigurnog u sebe. I to mu dobro ide.
Izvinjavam se onima koji ne mogu dobro da razumeju šta ovaj dečko govori. Uglavnom, sve zvuči kao da se naglas preslišava. Ostalo može da se pročita sa face.
Manje-više, mogu da poverujem da mu se prvi put zaista desilo da ga je trema dotukla na sceni, da se to dopalo publici i da je mali ukapirao da može da igra na tu kartu.
Jedna na dan (124): 2. avgust 2012.
Neću se smiriti dok ne promovišem BW fotku u nizu.
U toku šetnje koja je urodila jučerašnjom fotkom dana, palo mi je na pamet da često i prečesto razmišljam o tome kako propuštam da slikam detalje. No, kao da me neki đavo drži protiv takve inicijative. Juče sam uspeo da uhvatim dve takve scene; jedna je podbacila, a drugu prezentujem ovog puta.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (124): 2. avgust 2012.”
Ko bi to mog’o biti?
Volite li radiofonične pesmičuljke? Iako sam prilično probirljiv kada je o muzici reč, postoji čitav džuboks stvari za zviždukanje koje obožavam i, po pravilu, držim u MP3 plejeru u kolima. Ovaj matori aussie hit pripada obaveznom sastavu. 
Nisam se nešto pretrgao da znam mnogo o grupi Men at Work, osim onog što svi znaju. U vreme kad su oni bili aktuelni, ja sam slušao i svirao neku drugu muziku, pa mi je promaklo. No, svejedno: cenim dobro napisane pesme, a postoji par pesama koje smo jako voleli u ona doba kad smo bili mlađi nego naša deca danas, poput onog blesavog reggae pesmičuljka… Australijanska scena je uvek imala neki šmek koji mi je teško da opišem, ali mi je bilo lako da slušam. Midnight Oil, uostalom… 
Идеје остављају траг
Писци научне фантастике, као и сви други творци новог садржаја, могу да се мере бројем идеја по дужном метру дела. Дилетанти имају једну идејицу и развуку је, са понављањем, на петсто страна, на седам дебелих књига, на целу симфонију. На другом крају спектра су они који не постижу да напишу довољно меса око идејног костура.
Нисам рекао да су ови потоњи баш врхунски мајстори, као што нисам рекао ни шта се то мери. Врхунски мајстори га свакако не развлаче, и није им жао да потроше више идеја на једно дело, јер знају да ће им доћи нове. Али, они имају меру, или бар неке идеје провуку неприметно, у позадини, па ко примети примети.
Остају нам несрећници са оног десног краја, који не постижу. Ови јадници се не огреше толико о жанр, колико о тржиште, па им критика пребаци да су много хтели много започели, а ништа нису истерали како треба; да су зарад пласирања својих идеја скроз запоставили радњу и разраду ликова; да има спорих делова; да има пребрзих делова који се тешко прате; да… Nastavite sa čitanjem… “Идеје остављају траг”
Ovaj makar pokušava da siđe
Za razliku od onih vadikala/radikala/koji li su već koji su pokušali da se popnu, ovaj je makar dovoljno samokritičan pa pokušava da siđe.
Vrlo slikovit detalj: susret sa drugim ljudskim bićem kao način da se unazade rezultati.
Jedna na dan (123): 1. avgust 2012.
A sad nešto što sam već otvorio kao temu, ali nisam razradio u praksi: u po bela dana nasred trga, pokušao sam da izvedem čestitu fotografiju kad joj vreme nije…
Danas sam izveo važan eksperiment, nešto što neopravdano odlažem već dugo. Simulirao sam fotografisanje u kritično loše doba dana, u pola tri popodne, što je tek malo manje oštro nego u jedan popodne, kad je najgore. Uz pretpostavku da u jedan popodne baš i neću ići po suncu tokom puta koji sledi, ali u tri hoću, hteo sam da vidim šta zaista mogu da izvedem sa opremom koju imam. Izašao sam na trg, postavio fotoaparat u režim tri ekspozicije (sa otklonom od jedne blende) i dao se u slikanje. Plan je bio sledeći: pokušaću da vidim isplati li mi se da bar ključne fotke hvatam za budući HDR ili je dovoljno izabrati i obraditi najbolju od tri fotografije. Rezultat koji sam dobio je sledeći:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (123): 1. avgust 2012.”