Ovo je poslednja fotka u okviru drugog ciklusa projekta “jedna na dan” pre petnaestodnevne pauze. Kao i obično, popuna sledi retroaktivno kad se vratim sa putešestvija. Nego me raduje posebna simbolika ove fotke…
Može biti, setićete se fotke na kojoj sam crtao svetlom juna prošle godine. Beše to romantični prvi pokušaj primene te zanimljive tehnike. Tada sam besneo što imam na raspolaganju samo petnaest sekundi, pa sam obećao sebi da ću opet pokušati kad budem imao čime… Treba mi fotoaparat koji ima režim beskonačne ekspozicije (bulb režim), treba mi daljinac koji ima opciju blokiranja okidača, objektiv koji daje barem f/16, poželjno i tešnje, te malo dobre volje da ponovim eksperiment. E, pa to sad sve imam, pa je iz tog saznanja iskočila ova lakrdija:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (127): 5. avgust 2012.”