Nije isto ĆM i VSK. Ako me razumete…
(“Ne razumem”, besno povika šef, pogleda u kalendar, opsova masno i lati se dopune utovara nedeljom, zabrinuto, ali sa zahvalnošću kolegi koji je vredno rmbačio na Suštini pasijansa dok je on jeo jagnjetivnu u Stopanji, teletinu ispod sača u Lukovskoj banji i rebarca na kajmaku u Kazandžijskom sokačetu.)
Šef kaže “Doooobro. Sad sam se vratio i ne treba više da utovaruješ nedeljom!”. Pomislih u sebi, jer ne smem naglas ni da mislim, “Kuda dalje s životom?”… 
(“Kuda dalje?” Pa na zakasnelo, ali dooobro zasluženo letovanje. Neko se vratio, a neko tek otišao. Ovaj utovar nedeljom je zajednička rabota dvojice koji se time bave na blogu.)
A nije da nije.
Žali mi se kolega (ne delimo kancelariju, al’ delimo firmu 
) da mu plata liči na kupaćke gaćke – taman toliko ga pokriva. Kakva su, bre, vremena došla i to je dobro; penzioneri su odavno nudisti, a ta “slika” mi se nimalo ne sviđa.
(Šef gunđa iz prikrajka: važan je dezen, a ne oblik, veli. Može biti zato što on nije poneo kušaće gaće na letovanje. A poznato je da on nije nudista.)
I konobar i ginekolog rade tamo gde se drugi zabavljaju.
U poslednjih metar dana najbrojniji spam (koji prolazi filtere provajdera) jesu razne poruke i reklame u vezi sa Fejzbukom. Čoveče, postoji li način da se vratim u XX vek, kada su mrežaste čarape bile jedina društvena mreža?
(Šef gunđa iz prikrajka: mrežaste čarape? Mmmm! Ali, molim sa halterima, ne one samolepive o butinu.)
Umro je čovek koji je svetu ostavio pojam “licimuri”, a zahvaljujući Keletovom filmu toliko postao popularan na netu da su ga prozvali Sava Licimur. Taj tužni čovek je bio predmet sprdnje umest oda je bio subjekt pomoći zajednice. Licemerje društva je zbilja postalo epski veliko. Niko se neće poslednji nasmejati jer nije smešno.
Zbogom, tužni čoveče. Nadam se da ćeš Tamo Negde pronaći svoj mir.
A svi vi koji ste mu se sprdali: pizda li vam materina, licemeri!
E tebi, Kikindo, Savo je već rekao šta ti sleduje.
A koliko je veliko planetarno licemerje, pokazuje činjenica da je najomiljenija priča u subotu uveče, samo nekoliko sati nakon vesti da je umro Nil Armstrong, prvi čovek za koga se upinju da dokažu da nije prvi kročio na Mesec, upravo ona kako je on u času stupanja na Mesec tobože najpre rekao “Good luck, Mr Gorsky!“. Tuga će nastupiti tek kad se pokaže da je to bio lažni urbani mit. Baš šteta: dobro je zvučalo iako je zapravo bilo previše nategnuto.
Ne postoji tema koju čovečanstvo ne može da banalizuje do koske.
Pronađi mačku.
A kada je nađeš, gledaj šta ćeš sa njom, jer po novom zakonu više ima da platiš ako izbaciš mačku iz kuće nego ako oteraš rođeno dete.
Šef se još zaleće, jer šef ne bi bio šef kad bi po povratku sa letovanja ispoljavao išta drugo osim osećaja panike, pa nema kad da uradi išta konkretno. Nedeljni ručak će biti dijetalan, jer eto gužve već od jutra. Kod vas valjda neće biti tako.
Prijatan ručak vam žele dvojica koji su uspeli da izbegnu sindrom “dva ludaka u buretu“.
…
P.S. I molimo za malo strpljenja. Od septembra ulazimo u autorsku kolotečinu.