Vinarija Jović je jedno od mesta na koja sam se vratio s radošću. A Jovićevim vinima se vraćam često.
Obećao sam oldvejverskoj džaloriji da ću upriličiti posetu Potrkanju, bude li organizaciono moguće. Bilo je moguće, pa se i desilo, sve sa zakupljenim prevozom da niko od mojih prijatelja ne bi morao da se usteže od degustacije zbog volana koji sledi.
Ne mogu da pričam kako je tamo bilo, jer doživljaj vrhunskih vina je ipak pojedinačna stvar, a moj stari prijatelj Saša Jović velik maher da provede ekipu kroz svo ono bogatstvo bukea i ukusa. Mogu, pak, da podelim sa vama sliku jednog kutka: arhivski podrum je mesto po kome se čovek mora kretati oprezno i ne pipajući ništa. E, zato je fotografija dragocen resurs kad se tamo uđe…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (145): 23. avgust 2012. (ret.)”