Levi, prenartpani tas Bezumnog takozvane Vojske Srbije, alotropske modifikacije vojski državne zajednice Srbije i Crne Gore, SR Jugoslavije i SFRJ, dobio je još jedan teg.
Život mladog Gorana Savića je ugašen padom aviona kojim je upravljao. Istraga će najverovatnije pokazati da major Savić nije kriv za ovu nesreću. Konačno, mogao je da iskoči, ali nije; usmerio je avion van naseljenog dela Stare Pazove, koliko je to bilo u njegovoj moći. Istraga će verovatno pokazati da su krivi mehaničari. Možda će otići na vojni sud, možda će biti prekomandovani, možda u zatvor, možda će dobiti otkaz. Istraga će verovatno trajati dugo, predugo. Doći će nove vesti, i nikoga izuzev jedne male, uništene porodice neće zanimati njen ishod.
Mučno je, i potpuno nemoguće u potpunosti, nabrojati sve zločine koje je protiv našeg društva, morala i etike, Zdravog Razuma, izvršila Vojska Srbije i njene prethodnice. I kao da to nije dovoljno, nikada nijedan visoki oficir, član vajnog Generalštaba, nije na sudu javno osuđen, u ime tog istog naroda koga se zakleo da će čuvati. Tek ponekome sude stranci, kao da to nisu bili zločini nad nama i/ili u naše ime. Nesrećni kadeti na vežbi, nesrećni topčiderski regruti, nesrećni general Trifunović. Ali zato srećni debeloguzi članovi Generalštabova, u svojim skromnim četvorosobnim stanovima. Da, još uvek ih dele, nemojte ni pomisliti da je ta priča završena.
Višedecenijsko sistematsko zločinačko delovanje Vojske Srbije i njenih prethodnica je sakupilo i previše dokaza potrebnih za njeno ukidanje. Ja ne znam niti jedan jedini razlog za postojanje te sramotne institucije, tog rasadnika đubreta koje je sakrivalo tenkove u školskim i bolničkim dvorištima u krvavoj poteri za masakriranim civilima, što mlađim to bolje, koji će lepo krvavo, krvavo lepo izgledati u medijima. Te generalštabne autistične barabe treba da nas brane od spoljnog neprijatelja? Na stranu što ne bi bili sposobni ni kupus da sačuvaju od dve vezane koze; kada je trebalo da rade svoj posao pokazali su da to ne umeju, ne žele, neće, imaju lične agende, štagod. Ali na stranu i sve to. Od kakvog to spoljnog neprijatelja treba da nas sačuvaju kada su svi naši susedi, na ovaj ili onaj način, u NATO paktu? Od kakvog? Za šta primaju ti ljudi platu? Za pripremu planova za odbranu od NATO pakta? Ostajem bez reči, želim samo da plačem.
Gorane Saviću, pokoj ti duši. Moje suze ne idu tebi, za tebe je kasno. Moje suze idu sledećoj žrtvi podmuklih zločinaca sa cvećem na uniformi.