Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas se navršava 9 godina od smrti Warrena Zevona.
Zvuči poznato? Melodiju je pre neku godinu uzeo jedan šalabajzer, “umešao” je (Komšija, jel’ ovo pravilan prevod “mixovanja”?) đuture sa “Sweet Home Alabama“, i samo dodao žličicu Veg… nešto od svog teksta. Tako i ja mogu da budem kompozitor…
Polako, ali sigurno Komšijina škola pokazuje efekte.
– ‘De si, Lazo?
– Gde si ti, a ne ja! U jebenom sam Meku već pola sata! Poj’o sam i što sam ‘teo i što nisam.
– OK. Eto mene tu za minut. Jesi li gore ili dole?
– Dole sam i smorio sam se k’o đak generacije na ekskurziji. Nema nijedna riba sa dobrim sisama da bar imam šta da gledam. 
Troslovni je znao priču koja sledi, pa je već prekinuo vezu. A ionako je bio na ulaznim vratima.
Derek Trucks je privukao pažnju još kad je imao trinaest godina, svirajući sa čika Buddyjem Guyem, i sa petnaest, kad je učestvovao na jednom veoma zanimljivom projektu. A posle mu je čika Dickey Betts poklonio svoj Gibson SG Custom i predao mu svoj Whipping’ Post u The Allman Brothers Band (hm… da, Dickey Betts je bio šibadžija onih srećnih godina). Rezultat znaju oni koji prate najpoznatiji southern rock band ovih godina. U međuvremenu, Derek Trucks ima svoju ekipu sa kojom uspešno radi već petnaest godina.
A Susan Tedeschi se dobro udala: smotala je mladu piletinu, da ne kažem – najvećeg vunderkinda koji se pojavio na američkoj rock sceni u poslednjih dvadeset godina. Tako je, pošteno govoreći, spasila i svoju (nikad dovoljno razmahnutu) karijeru. Svi su slutili neko zlo: pre ili kasnije, moralo je da se desi i ovo…
Da vas pitam nešto: znate li kako se indukuje velik broj tzv. potrebnih državnih službenika? Tako što uštedite iz budžeta odustajanjem od uvođenja efikasnog informacionog sistema. I vuk sit i ovce spremne da plaćaju taksu…
Nedavno sam bio svedok birokratske zavrzlame prvog reda. Istina, stvar je toliko trivijalna i benigna da je od pokretanja do izvršenja proteklo vreme koje može da se udene između dva obroka, pa nedostaje ona veličanstvena kalendarska težina koja je toliko potrebna da bi se teza o nepravdi učinila dovoljno strašnom. Ali, nema veze – i ovo ima poentu. Verovatno.
Baš da ne imenujem prijatelja iz drugog grada koji je centralna žrtva ovog dešavanja. Imao je potrebu da uzme zapisnik o uviđaju od saobraćajne policije u Kikindi; ticalo se nekog levog prekršaja počinjenog dva meseca ranije. Nemajući dovoljno znanja o tome gde se šta nalazi u mojoj varoši, zamolio me je za pomoć, što mi nije teško palo. No, teško mi ja palo da budem svedokom onog što se dešavalo tog dana kad se moj prijatelj latio teškog i neizvesnog uspona na birokratsku planinu.
Nastavite sa čitanjem… “Birokratska odiseja (istinit događaj)”
Reklamni spot godine.
Reč je o reklami dilera za cvikere za korekciju vida, kontaktna sočiva i slične andrmolje.
Na ovom mestu bavimo se životom. Zato velikima među nama na istom mestu odajemo poštu.
Umro je Branislav Lala Kovačev. Slava mu.
Ostavio nam je muziku, a njegov uticaj i diskografija su rečitije od bilo kakvog nekrologa.
Diskografija:
Na današnji dan pre 65 godina, rođen je Mel Collins, jedan od najviše poštovanih saksofonista Velike Britanije, čovek čiji studijski i scenski opusi su toliki da je to teško poverovati. Tim povodom, danas slušamo jednu numeru iz alternativnog opusa prog rock grupe King Crimson (tzv ProjeKcts).
Poslušajte ovo pažljivo. A vredi i pogledati ovaj video rad, zaslužuje pažnju.
Ne bih da komentarišem previše, jer biste u tom slučaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina činjenica je to da veoma poštujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju nešto nesvakidašnje i zapanjujuće. I tu ne vidim ništa neobično niti čudno. A David Copperfield je kralj iluzije.