Month: September 2012

Stimela

Stimela sihamba ngamalahle
Sibeletha la KuBhayi
Sange’ lahla KwaGuqa
Bathi sizoba malahle
Sibe letha la kuBhayi

Stimela sihamba ngamalahle
Sibeletha la KuBhayi
Sange’ lahla KwaGuqa
Bathi sizoba malahle
Sibe letha la kuBhayi

Za Hugha Masekelu čuo sam prvi put davne ’85. godine kada sam kupio ploču s muzikom iz filma “Dragulj s Nila“. Tu je otprašio sjajan instrumental “African Breeze“, u duetu sa još jednim vrsnim južnoafričkim muzičarem, Jonathanom Butlerom.

Masekela je odrastao u južnoafričkom gradiću Witbanku, osnovanom krajem 19. veka zbog rastuće populacije koja je gravitirala oko 22 rudnika uglja koji se nalaze u okolini. Od rane mladosti u njegovoj kući okupljali su se rudari (prevashodno zbog piva od sirka koji je pripravljala njegova baba) koji su njemu i njegovoj sestri pričali o teškom životu koji vode. Tridesetak godina kasnije nastala je pesma o parnom vozu (stimela, na Zulu jeziku) koji prevozi rudare – ovde gledate koncertnu verziju sa gostovanja na Graceland turneji Paula Simona.

Prva klasa. PRAVA prva klasa

U nastupu hedonističke gladi, čovek se počastio tretmanom u prvoj klasi na letu od Bangkoka do Hong Konga. Međutim, to nije bilo kakva prva klasa: to je prva klasa u super-džabo avionu Airbus A380 trenutno najprestižnije avio-kompanije na svetu. Reč je o monstruoznoj letelici koja je opremljena… Uh, kako da opišem? Bolje da sami vidite.

Prava muzička podloga bi bila “Šta bi dao da si na mom mjestu” (nema veze što je to plagijat postmodernistička forma).

Duquesne se čita kao “dukejn”

Kroz nekoliko dana, na svetlo će izaći novi, 35. studijski album Boba Dylana. Čovek se ne da, pa to ti je: ne samo da vredno radi, nego proizvodi nizove remek-dela; tako je bar bilo sa poslednja dva albuma – što bi hotelski muzikanti rekli, “izuvanje”.

Promocija je već počela: jedna numera je puštena pre neki dan na jutjub. Aj’ da je čujemo.

Zna čovek da nas zainteresuje. Mada, priča je veoma brutalna, nekima neće biti po volji.

Mene, pak, zanima muzika. Ludilo, opet… A nije da nije, taj Jack Frost je baš dobar producent. Just kidding

Kad je neko lud, onda…

…onda tu nema pomoći. Pazi sad:

Viđao sam snimke raznih šklopocija za aftamacko sviranje, ali ovako iritirajuću kombinaciju još nisam video. Čiča je lud k’o struja i to ovaj snimak čini posebno zabavnim. Party smile

Krhko, u duetu

Danas vam predstavljam jedan od onih neponovljivih momenata koji se dešavaju samo na sceni, samo izuzetno i po principu “ako se desi”. Na ovo izvođenje numere “Fragile“, jedne od najlepših u fenomenalnom opusu Stinga, podsetio me je stari drugar Bane, kome se zahvaljujem. Reč je o nastupu starog prijatelja na koncertnoj proslavi Stingovog šezdesetog rođendana.

Slušaj pažljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Krhko, u duetu”

Utovar nedeljom, 2. septembar

Današnji utovar je načinjen po principu ŠBB KBB. Duga priča.

Ali ako bih hteo da fingiram sadržaj, to svakako ne bih uspeo, tako da gužvu u nedelji za sobom preinačujem u generičko izvinjenje zbog neiskazanog truda koji odgovara uobučajenom. Evo, čisto da bih se napravo pametan (što je odlika postmodernih medija poput blogova), daću vam na priznanje da je to moglo da bude i drugačije.

Željko Dimitrijević donosi zlatnu medalju sa Paraolimpijskih igara: osim najboljeg plasmana, oborio je i svetski rekord u bacanju čunja. Suština pasijansa ima pitanje za državu: hoće li taj čestiti sportista u paraolimpijskom domenu takođe dobiti stan od države?

Svetski rekord u disciplini

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 2. septembar”

Važna delatnost, ali dosadna k’o smrt

Čime se bavi vaša kompanija, upitali su ga.

Ima nade za propagandu. Samokritičnost nije odlika američko-evropskog koncepta reklamiranja.

Šta biva kad elita pretera

Pametno postupajući po preporuci prijatelja, Valex se dao u slušanje najbolje rock radio stanice u istoriji Interneta. Ne budi lenj, skrene mi pažnju na groove predložak koji je čuo večeras, a ja ga nisam čuo, uh, ima bar pet godina, još kad sam ono prepakivao u datotečke formate svoju kolekciju jedne od najomiljenijih britanskih grupa. No, ja ne bih bio ja da nisam iskopao živu verziju, što je svojevrsni raritet, jer The Who nisu svirali “Eminence Front” na koncertima gotovo uopšte, osim onomad kad su promovisali album It’s Hard (1982), uz izuzetak koji ću kasnije navesti.

Uglavnom, odšrafi ozvučenje i pusti da praši, pa čitaj dalje ako te interesuje.

Nastavite sa čitanjem… “Šta biva kad elita pretera”