Utovar nedeljom, 23. septembar

Jesam li vam lepo rekao da ne treba da gledate televiziju i čitate novine? Zašto me ne slušate? Govorim za vaše dobro, ali vi izgleda ne želite da vam iko drži pridiku o političkoj svesti. Pa dobro, ako je tako, ostanite u političkoj nesvesti.

Nekako se sve slučilo na gomilu. I video sam ono što nisam hteo da vidim i pročitao sam ono što bih radije da nikad nije ni napisano. Dakako, taman pomislim da ne može gore, a onda vidim kako može gore. I sad sam se kontaminirao mislima koje nisu povezane drugačije nego mojom perverznom maštom i sve se nadam da ću se probuditi iz košmara… A onda vidim da se dešava ponovo i ponovo i da nam neumitno sledi dan mrmota. Šta će biti sa našom decom, mogu da naslutim. Šta će biti sa našim unucima – to ne mogu.

Neće biti bolje, ali idite i potpišite tu jebenu peticiju. Talasanje mora da bude uzajamno da bismo bar deo stanovništva držali van stanja anestezije.

U međuvremenu, nema mi druge: udri brigu na veselje. Dok nihilisti nisu preuzeli i taj domen.

Kad smo kod preuzimanja domena: po prvi put u trinaest godina, postao sam formalni vlasnik domena koji kotrlja Praktikum na Webu. Nego… Eno već dve godine tamo prstom nisam mrdnuo, a posećenost ne opada. To mi ne govori da je Praktikum značajan, nego da Microsoft ne radi svoj posao kako treba. A u prenesenoj vezi, to znači da sam dobro postupio što sam digao ruke od ćorave rabote.

Međutim, moraću da objavim svoje stare priručnike tamo. I to ću da uradim tako što će svaki PDF imati svoju posebnu HTML stranicu sa linkom, čisto da bih pratio šta se dešava.

A onda, doviđenja društvo staro.

Englez se obeznanio posle koncerta grupe Prodigy, a možda i u toku koncerta, pa se izgubio negde i napravio tarapanu dok ga je tražila policija po Beogradu. I dok su drugi histerisali, on je doživeo provod svog života. Čak ne može da se seti ko mu je platio novi tatoo; a Prodigy mu platio hotel…

Kakav car! Dajte mu status počasnog konzula!

Predlažem da Dado Topić napravi novu verziju svoje pesme “Igraj, narode moj” u “Igrajte, narodi Evrope“…

Kad se čovjek rodi i stupi na scenu
Uloga mu laka, neponovljiva…

Kad pomenuh žutu štampu… Znam da ne pratite Kurir i ostalu lakrdiju od medija. Zato možda ne znate do koje mere je narasla njihova beskrupuloznost u pokušaju da dostignu tiraž koji znači zaradu. Ukratko, pale su sve moralne ograde koje novinarski zanat čine ogledalom tačnosti, profesionalne etike i pravog stanja sveta oko nas. Šteta koju takvi mediji čine svesnim unošenjem distorzije u vesti koje objavljuju može da se meri sa onim što se dešavalo u vreme kad je Gebels vodio propagandu Nemačke.

Međutim, postoje i oni koji neće napraviti senzaciju od nekog trivijalnog događaja, nego će u ime istine pustiti drugu stranu da kaže sve što ima. Možda i znate o čemu pričam: pročitajte kod Dulnikera šta se desilo profesoru koji je samo želeo da održi tračak discipline na času.

Čak me i ne boli to što mediji lažu čim zinu – to im je zadatak u novoj konstelaciji sveta i tu ništa više ne možemo da učinimo da zaustavimo proces degadacije, osim eventualno da pazimo da sami ne upadnemo u mlin za meso. Boli me to što zelotski smradovi zaseravaju i ono malo pozitivnog što je preostalo u tradiciji pravoslavnog hrišćanstva. Ali to je neka druga priča.

Priča ide ovako nekako:

Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Pre nego se raziđoše, Nušić upita sudiju:

– Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?

– Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju! – odgovori mu sudija.

– Do viđenja, gospođo! – odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.

(tnx Tibi via FB)

Definicija bedaka:

Pronađi, hm… aj’ dobro: mačku.

Polaže Lala vozački ispit, po prvi put. Ulazi u auto, a unutra instruktor i dva člana komisije već sede. Sedne Lala, veže se, izvadi novčanicu od 100 € i stavlja ih iznad glave, kod štitnika od sunca.

Pita neko od njih:

– Pa dobro, šta je to? Je l’ to neki mito?

– Bože sačuvaj! To je za muštuluk, ko mi prvi javi da sam položio!

Delegiranje zaduženja je uobičajena tehnika postizanja radnih zadataka u dinamičnim okruženjima. Pogotovo je korisno ako delegirani članovi kolektiva imaju prirodnu sklonost ka preuzimanju uloge izvršioca.

Hajde baš, da vidim da li umete da razrešite ovu zavrzlamu.

Koja je reč napisana sa 4 slova, takođe se piše sa 6 slova, a nikad sa 5. Ponekad se piše sa 7 slova, retko sa 5, mada se piše sa 4. Svakako se piše sa 7 slova, ali se zapravo piše sa 3 slova, a uvek se piše sa 4.

 

Rešenje postoji. U slučaju da ne pronađete rešenje, moraćete da sačekate sledeći utovar…

Sad kad je vreme postalo šareno, verovatno ne treba da vas podsećam da bi bilo pametno da svaki pogodan trenutak provodite napolju. Velim, ne bi trebalo ja to da činim, jer manje izlazim na vazduh nego što bi trebalo. Nedostaje mi sledeći ključni plan za kretanje, što ću morati da rešim što pre.

Znam šta, znam i kako, ali ne znam kad. A kao što dobro znamo, to nije znak preopterećenosti, nego loše organizacije vremena. U tom svetlu, baš bih i mogao da napravim novi jutarnji režim. Samo ne znam da li to da objavim kao dijetu (od ponedeljka).

I dok sam ja na foto-safariju van Kikinde pa se zbog toga odričem nedeljne institucije, vama želim najpre prijatan ručak, a zatim ugodnu šetnju.