Utovar nedeljom, 30. septembar

Granica je nebo, kažu letači. A oni koji izgledaju kao da traže mir u fermentima voćnog šećera udaraju na patriotizam kao novi ekonomski model za spas bankrotirane države. Nema tu neke politike, da se razumemo: sve je to pošalica. I to veoma ozbiljna.

Kaže Crvenooki kako je otvaranje novih radnih mesta najveće herojstvo i da je onaj ko otvori novo radno mesto najveći Srbin. Nije bilo reči da li to znači da oni koji nisu srpske nacionalnosti tim činom postaju Srbi, a pogotovo je zaboravio da navede da li pripadnici drugih kongregacija treba da se pokrste u pravoslavnoj crkvi.

Sisoje je sad nakupio već dovoljno budalastih izjava da bismo mogli da razmišljamo o tome koliko je pametno još ga trpeti. Neko ko je već po drugi put došao na visoko mesto u državnoj politici samo tako što je bio klin u osovini političkog potkusurivanja svakako bi trebalo da prestane da odaje utisak alkoholisanosti u radno vreme – a radno vreme premijera je uobičajeno 24 sata na dan.

Zapravo, loše ja to kažem. Bilo bi dobro da se pokaže da je bio pijan kad je izgovarao sve ono što je izgovorio u poslednje vreme. Jer, ako je bio trezan, onda je to strašno: bahatost koju on pokazuje u poslednje vreme prevazilazi okvire ponašanja koje može da se toleriše.

Dakako, on je bezbedan, jer ovo nije demokratska nego partokratska država. Možda mi čak pošalje svoje da popričaju sa mnom, čisto da me tzv. provere i pokušaju malo da poplaše. E baš da vidimo. Živ sam se usr’o.

Citat nedelje:

Kad su ljudi spremni, menjaju se. Nikad ne učine to pre nego što budu spremni, a ponekad i umru pre nego što uspeju u tome. Ne možeš ih naterati da se menjaju ukoliko sami to ne požele. Isto tako, ako žele to, ne možeš ih zaustaviti.

Andy Warhol

E, ovo je dešavanje!

To stotinu letača u odelima-krilima (wingsuit) pokušava i uspeva da obori svetski rekord u kolektivnom letenju. Doduše, biće to prva stavka te vrste u Ginisovoj knjizi rekorda, pa dogodine možemo očekivati još luđi poduhvat.

Ala neki žive! Da citiram natpis sa NG majice (u kojoj je Jasna pozirala kad smo sleteli balonom): svoju stvarnost kreiramo sami!

U međuvremenu, kruže glasine da Čak Noris ima novu tetovažu.

Link nedelje, obavezno čitanje: Tri praseta, uključujući FAQ.

Blues minijatura za podne:

(ne, deco, to nije Amy Winehouse nego Seka Sablić)

Može biti da ste čuli, može biti i da niste: Bora Đorđević je prošao inicijaciju za četničkog vojvodu. Ne znam da li je to bilo u okviru priprema za koncert u Zagrebu, gde će Riblja čorba ipak svirati, iako se Bora kleo u sve najsvetije tvrdeći da nikad u životu kročiti nogom tamo. Sad, sva potpitanja ste slobodni preneti gdegod dalje od mene. Ja ovo pominjem samo da bih doveo do poente, a to je parafraza kopiranog statusa na Ćijukalici:

Ceremonija proglašenja Bore Đorđevića za četničkog vojvodu bila je retka prilika da u nekom društvu on bude najnormalniji i najčistiji. (@sloba_milosevic)

Čekaj malo, reče slon…

…majke ti, kako uspevaš da dišeš na to?

Posle trista peripetija koje su toliko banalne da ih ne vredi pominjati, i posle godinu dana filozofiranja, juče prepodne smo seli u kola i otišli u Sombor. “Šta ćete u Somboru”, pitala je moja mama dok smo se pakovali. Idemo da popijemo kafu i da se prošetamo, rekoh, da napravim stotinu fotografija i da se vratim kući. Eto. Postojao je jedan (i samo jedan) teško ostvariv element u celom tom projektu: valjalo je dići dupe iz stolice. Sve ostalo je lako da ne može lakše biti. Jednu fotku ste već videli. Videćete i ostale uskoro.

Predlažem vam: krenite danas posle ručka na neko mesto na kome niste davno bili. Ne mora to biti bogzna koliko daleko – možda tri ulice daleko, ali da zaista niste tuda prošli još od vremena kad je vreme proticalo manje brzo nego sad… Ajd’ razmislite malo o tom predlogu dok budete ručali. Prijatan ručak vam želim. Još prijatniju šetnju.