Day: October 5, 2012

Name’s Bond. James Bond. And I’m 50 today.

Danas je čestit jubilej kinematografije. U slavu petparačke zabave i u znak večite privrženosti budalastoj kinematografiji, premotavam neke svoje stavove o serijalu filmova o tajnom agentu 007…

On Her Majesty's Secret ServiceDobro de, nije baš da je 007 star samo 50 godina: Ian Fleming je prodao TV prava na roman “Casino Royale” još 1954. godine, a filmska prava 1955. Nego, danas je tačno 50 godina od premijere prvog filma u najpoznatijoj franšizi u istoriji kinematografije. “Dr No“, u kome je glumio Sean Connery, uspostavio je kanon franšize koja, evo, traje već pedeset godina.

Obaška, čovečanstvo upravo drhti od uzbuđenja u iščekivanju 23. filma “Skyfall“, čija premijera je zakazana za 23. oktobar. Za zagrevanje na početku, evo trejlera, a onda da malčice popričamo o ovom cirkusu koji ne jenjava već pola veka.

Uzgred, Adele je noćas u 0:07 objavila naslovnu pesmu iz ovog filma, učinila je to baš zbog jubileja. Poslušajte pesmu ako vam je po volji.

Nastavite sa čitanjem… “Name’s Bond. James Bond. And I’m 50 today.”

Gde su moji stripovi?!?

Sinoć sam natrapao na dokumentarac “Secret Origin: The Story of DC Comics“. U samom Pre Fejzbuka i kablovske...uvodu, negde u drugom minutu, Mark Waid izgovara sledeću rečenicu: “Kada sam imao 8 godina, majka me je naterala da prodam đubretaru sve svoje stripove za 2 centa po komadu”.

BAM! U trenutku mi se vratila slika kako, na početku prvog razreda osnovne, otvaram donju pregradu plakara, tamo gde sam uvek držao stripove, i zatičem je praznu. Osetio sam skoro fizički udarac u grudi, kao da me je napao neki nevidljivi superzlikovac iz tih istih stripova. Kao i kod čoveka koji je od devedesetih pisao scenario za Supermena, Fleša i kapetana Ameriku, ispostavilo se da je antagonista imao ljudski alter ego u vidu moje keve, koja je procenila da će me stripovi odvlačiti od učenja i odlučila da ih pokloni nekom klincu iz susedne ulice. Njene supermoći su bile jače od mojih…

A gde su vaši stripovi?

Hiperrealistični crtež na licu mesta

Nekim ljudima najveći izazov predstavlja potreba da imitiraju. To je trivijalna stvar, najčešće. Međutim, kad neko uloži kapacitet znanja i veštine da bi na crtežu dočarao realni predmet, pa da posmatrač na kraju ne može da razazna razliku, onda to zavređuje pažnju.

Treba da vidite da biste poverovali.

Jedna na dan (187): 4. oktobar 2012.

Ja od nekih tema ne mogu da pobegnem. Nije pravo to što se vrtim oko istih ciljeva, jer ne naučim mnogo pritom – a projekat “jedna na dan” jeste nastao zato da bih naučio nešto u hodu – ali ne mogu da odolim. E, pa kad je tako, mogu makar malo da promenim radne uslove…

Tako bi pre par dana, kad sam otišao u dužu šetnju sa fotoaparatom u ruci. Znajući za mogućnosti, poneo sam stakalce od 50 mm, my precioussssss, ono koje mi omogućuje ludijanje u uslovima slabijeg svetla, kao što je to senka u Blandašu, kikindskom velikom parku.

Izdržao sam samo deset minuta pre nego što sam počeo da skupljam kestenje…

Jedna na dan, 4. oktobar 2012: Kesten, pouzdan znak da dolazi kraj lepom vremenu...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (187): 4. oktobar 2012.”