Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Mostly Autumn je jedna od meni najdražih rock grupa u poslednjih petnaestak godina. Stvorena da neguje zvuk u duhu sedamdesetih, kao da su mene pitali, ta grupa je uspela da stvori sopstveni amalgam na potezu između britanskog prog-folka kakav su nam ostavili Pentangle i Fairport Convention i progresivnog zvuka koji je na tragu kasnog Pink Floyda.
Teško je odabrati jednu pesmu. Ovu sam odabrao samo zato što je odavno nisam čuo – i to je sve.
Jeste li čuli za ekranoplan? Reč je o vozilu koje je nešto između aviona i overkrafta. Ideja iza koje stoji ta kreacija eksploatiše efekat formiranja vazdušnog jastuka između vozila/letelice i podloge koja mora da bude ravna. Pogledajte priču o tom izumu, a potom i nešto o perspektivama.
Šta će biti od ovog, da mi je znati! Pretpostavljam – ništa.
________
° Već mesecima pokušavam da udenem ovu glupu i izlizanu frazu u neki naslov i tek sad sam uspeo u tome.
Današnji dan je za mene bitan sa stanovišta fotografije, doduše ne kao obeležje nekog velikog dostignuća ili barem načinjen e fotografije vredne pokazivanja, nego zato što sam najzad, posle više od dva meseca, došao na nultu tačku obrade svojih fotografija. Ponekad mi se učinilo da jurim svoj rep (kad se setim da nemam rep, ne bude mi lakše); no, nema više zaistalih kontigenata koji čekaju na obradu.
Ajde-de, dobro je, rešio sam svašta nešta usput i sad opet mogu da se posvetim istraživanju. U međuvremenu ću morati da pregledam barem par hiljada fotki ne bih li utvrdio da li mi je u nekoj hrpi možda ostalo nešto vredno pokazivanja. Poput ove.
(pogledaj veću fotografiju)
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (193): 10. oktobar 2012.”