Vazduh koji dišem

Ima još bendova koji ove godine slave pola veka, i to bez prekida staža kao neke im izvikanije kolege.

OK, moramo priznati da je na ovom vozu promenjeno par vagona… pa i lokomotiva. Zapravo, od inicijalne ekipe koja se okupila pod tim imenom u današnjoj postavi nema ama baš nikoga – no dobro, ako pod oficijalnom karijerom smatramo momenat snimanja prvog albuma, tu su Tony Hicks i Bobby Elliott.

Na žalost, prepoznatljivi glavni vokal Allana Clarkea rešio je da se penzioniše tamo negde 1999. godine, baš u momentu kada je “Long Cool Woman in a Black Dress” osvojila top liste, nekih 27 godina posle objavljivanja.

No dobro, imali smo i kolateralnu benefit od tih odlazaka – da je Graham Nash ostao sa Holliesima, danas ne bi imali CSN (i ponekad Y). Smile

Утеривање

Сироти мали хрчкиГледам низ своју улицу… накупило се кола. И већина има гараже, имам чак и ја, али се нешто не сећам да сам видео неког да баш утерује кола у гаражу. Добро, тамо у тзв. “новоградњи” из шездесетих и седамдесетих, тамо морају. Куд би иначе с колима, нема места другде. Ове нове новоградње, са два-три спрата и двадесетак станова, или имају заједничке гараже у подруму, ако су баш на тесном плацу негде у центру, или немају никакве, ако је авлија довољно велика.

Ово гаража по улици што видим, скоро све је претворено у некакве радионице, или збирке. Баш као на том западу, у гаражи се држи свашта, па чак и кола ако за њих другде нема места.

Што су онда људи зидали толике гараже? И што их данас не користе за оно за шта су их наменили? Шта се променило?

Nastavite sa čitanjem… “Утеривање”

Presela mu vratolomija, zamalo

Izvesni BASE skakač (BASE – buildings, antennas, spans, earth) hteo da započne svoj skok u provaliju nekom lambadom na vratilu, pa se desilo šta se desilo…

Weeeeee!…..

Navodno, dobro je prošao. Prizemljio se bezbedno.

Jedna na dan (194): 11. oktobar 2012.

Da se vratim malo tabletop fotografiji. Ovog puta kroz prizmu nekih alatki koje mi zadržavaju interesovanje…

Dakle, dao sam sebi reč da se neću više zavitlavati sa HDR fotografijom dok god ne budem imao realnu potrebu da spasem situaciju. Sve želim da presečem stvar nekim “kućnim” radom – baš mi se nije dalo napolje, pa to ti je – i pogled mi pade na omiljeni rekvizit…

Aparat na tronožac, daljinski okidač, makro sočivo na objektiv, svetiljka iz ruke… A onda, daj da probam Silver Efex Pro… I tako u samo par koraka ispade šta ispade:

Jedna na dan (194), 11. oktobar 2012.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (194): 11. oktobar 2012.”