Nije bilo izvodljivo da prođem tuda, a da ne zabeležim to što sam video.
Da vas pitam nešto: kada ste poslednji put upotrebili telefonsku govornicu? Ako se dobro sećam, u mom slučaju to beše tokom jednog puta u proleće 2007. godine, kad sam se javio kući sa grčke obale. Prosto, tad nisam imao postpaid telefon, pa samim tim ni roaming, a ne bih se ni izlagao velikom trošku – sa karticom vrednosti pet evra, imao sam fore za dva čestita razgovora.
Šetajući širim krugom oko centra Sombora, zatekao sam sliku jedne polurazbijene telefonske govornice. Posebno me se dojmila slušalica…
Obuzela me je neka nelagoda: bio je to ostatak uređaja koji nikom više ne treba, jer mobilne tehnologije su obuzele svet i toliko je uticale na sve što se dešava oko nas da su promenile i modele socijalnog ophođenja. Razmišljajući o tome, ova scena me je rastužila.
Presuda: mišn akomplišd, ali sa zadrškom. 
Poštovanje istine zahteva da priznam da sam intenzivnom obradom sakrio nedostatnu oštrinu snimka. Prebudženim zasićenjem, isticanjem detalja i namenskim smanjivanjem, došao sam do prihvatljive fotke, iako je očigledno da je tekstura na njoj veštačka. S jedne strane imam potrebu da eliminišem sve veštačko u pristupu svojim fotkama, a s druge strane nagonski pokušavam da opravdam fotku baš onakvu kakva je. u svemu tome, otkrio sam neku sredinu…
Idemo dalje…