I da zaključimo komade sa Dana ludaje…
Najpre mala opaska za Beograđane, među kojima dvoje od troje pogreše u naglasku. Nije ludája (dugouzlazni akcenat na drugom slogu) nego je lűdaja (kratkouzlazni akcenat na prvom slogu). Ovo je napisano zbog jednog saradnika Suštine pasijansa, da ga ne imenujem, jer on je sad primio k znanju, a pride će i da širi povereno jevanđelje. 
Elem, najzanimljiviji foto sešn koji bi čovek mogao da priušti je onaj koji bi se dao lako organizovati iz neke busije sa staklom od 200-300 mm. Nemam takav objektiv pa ne idem u busiju, ali Neša, moj prvi foto-guru, definitivno je u pravu kad kaže da je efikasnije čekati da ti scena priđe nego da joj sam ideš u susret. Ovog puta sam imao sreće u nekoliko navrata: evo jedne tipične “ulične fotografije” (kako se već naziva taj vrlo razvijeni žanr) kakvu svako sa malo strpljenja može napraviti na Danima ludaje…
Ne pratim kikindske medije, nisam lud, pa ne znam ko su ovi – verovatno neki Slovaci koji su došli Kikindi u goste. Napravili su pauzu za pivo na istoj terasi gde i ja sa svojim gostima, pa sam iskoristio zicer kad su zasvirali. Pažnju mi je privukao taj stari instrument, squeezy thing from Hell što bi rekao Ian Anderson. Obratite pažnju na to kako su dirke na harmonici požutele, osim u zoni u kojoj muzičar svira. Koliko li je hiljada sati taj instrument proveo u zadimljenim kafanskim ćumezima, da mi je znati… Uglavnom, uhvatio sam nešto nesvakidašnje, preko svake nade.
Presuda: mišn akomplišd sa posvetom. 
Postoje trenuci kad treba zastati i proceniti priliku, ali brzo, jer predugo oklevanje skoro sigurno znači gubitak šanse da trenutak bude uhvaćen. Nisu ovde baš sekunde igrale, ali valjalo je da budem precizan. I tome posveta… Eto, baš sam mogao da sačekam pet sekundi dok je prošla gospođa u drugom planu, a mogao sam i da eksploatišem koleginicu ovog muzikanta koja u prvom planu drži šešir naopako, tobože je držeći tako kao pikslu za pare.
Uglavnom, primetio sam jako loš ritam koji sam imao tokom ovogodišnjih Dana ludaje. Da li su mi gosti pokvarili ritam ili je reč o nekom drugom problemu, ne znam. Tek, znam toliko da imam problem koji treba da rešim: potrebno mi je da sporije i manje slikam, a ta količinu kompenzujem preciznošću i boljom koncentracijom.
Lakše reći nego učiniti.