Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.

“Hajde da sklonimo taj sto odatle… E, tako. Eto, sad imaš dobru scenu za slikanje.” Tim gestom i rečima, Valex je kumovao ovoj fotki dana.

Zadesivši se nekakvim poslom u Kikindi, Valex se javio da je obavio šta ima, pa kafeniše u bašti jednog kafića. Dok sam mu se pridružio, bilo je nejasno da li će se dan pretvoriti u sunčan ili još kišovitiji od prepodneva. Tek, pod nadstrešnicom je bilo suvo, a dan nije bio toliko hladan kao što je izgledao; prijalo nam je da provedemo vreme napolju.

Bašta kafića u kom smo sedeli je adaptirano dvorište, a tu se zateklo i nešto rustikalnih elemenata. Bolje raspoložen da udesi scenu nego ja, Valex me je uverio da imam dobar kadar u snimku nekih vrata od šupe ili podruma, ne znam tačno. I bio je u pravu.

(pogledaj veću fotografiju)

Dok sam se spremao da slikam, shvatio sam da su uslovi svetla granični i da me boje neće slušati kako treba, pa ću se namučiti u postprodukciji… Osim ako krenem u HDR; tako sam i učinio. Međutim, koliko god bila uspešna, HDR fotka je ispala razvratno bogata bojama. Kad sam “ohladio” scenu, izgubio sam željeni opšti utisak. I tad je bilo jasno da će samo jedno rešenje biti pravo… Tako i bi: odustajanje od boja se pokazalo kao pravo rešenje.

Presuda: mišn akomplišd, mada tesno.    Teksture nije teško sačuvati, ali svako prenaglašavanje, pa i ono najdiskretnije, brzo se pokaže lošim ukoliko fotka nije savršeno čista… A ova fotka uopšte nije čista. Ima i šuma od jakog ISO efekta; ima i problematičnih tačaka koje ometaju da se tekstura “razmaše”, a kontrast koji sam odabrao nije išao u prilog skrivanju tih negativnih elemenata. Neželjene artefakte možete primetiti na većoj fotografiji (preporučujem ako i sami istražujete ovaj fah – bolje da naučite nešto na mojoj grešci nego na svojoj). Konačni efekat tipa “uh, u redu je” dobio sam smanjenjem. Na manjim dimenzijama, čak i ta grana na kojoj se pomera lišće dolazi kao koristan element.

Navodno dolaze miholjski dani. Valjaće mi da se malo razmašem napolju.