Loša vest mi je pokvarila dan i posle toga nisam uradio mnogo toga što sam planirao. Jednog časa, uhvatio sam sebe da dugo buljim u tačku. Tačnije, bio je to žuti pravougaonik.
Eto scene.
Sasvim slučajno ispade to što je na aparatu ostao objektiv od 50 mm f/1.4, pouzadno znam da bi mi bilo mrsko da ga namontiram. Ovako sam okrenuo osetljivost na ISO 6400, otvorio blendu na maksimalnih f/1.4, pa sam dosegao ekspoziciju od stotinke, što je bezbedno za oštrinu. Štaviše, zatamnio sam scenu kompenzujući svetlo za –1,33 eV. Ovu fotku sam uradio i u varijanti punog kadra (ovo je izrez) i sa dodatim oštrim rasterom – nije bilo uspešno. Visoki ISO je ostavio svoj šum svetla, što ćete primetiti na većoj fotografiji, i to je bilo dovoljno.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ništa posebno, ali ovekovečio sam svetlu tačku u tamnom danu. Čak mi i za mrvicu popravilo raspoloženje.
Biće dobro. U se i u svoje kljuse.