Ovih dana baš nešto ne marim za kič. Provozao sam se po ataru i slikao zalazak sunca. Bljak, što bi rekla deca. No, ja ne mogu da odolim, pogotovo kad mi je mozak na rezervi, onda mi sve nekako crveno.
Čudo jedno koliko se ljudi lože na ovakve fotografije. A meni je samo da se pozabavim kombinacijama u kojima se zraci sunca “vide” kroz paperjaste oblake. A taj odblesak u objektivu ispade kao nekakva strela. Međutim, efekat crteža je izostao, pa nije jasno šta sam ja to radio.
Presuda: mišn not akomplišd. 
Bolje da sam samo prošetao, bez slikanja. Odmorio bih se i pala bi mi neka ideja na pamet, pa bih umesto kič-sličice koja ništa ne znači našao neku priču, a ponešto možda čak i naučio.
Nikad, ali nikad ne pokušavaj da “radiš” posmatrača fotografije.