Unapred vam se izvinjavam, jer pouzdano znam da je mnogo onih kojima se ova muzika neće dopasti. No, takvima se ni ne obraćam. Obraćam se nekolicini koji su uložili svoj mentalni i intelektualni kapacitet da čitaju između redova u muzici koju slušaju.
Kao izvinjenje, ispod crte idu zanimljiva priča i još jedna numera.
Danas sa vama delim verovatno najbolju pesmu koju je stvorio David Crosby, čovek kojeg u domenu rock’n’roll stvaralaštva poštujem više od bilo koga drugog, osim možda Jimija Hendrixa.
Neću o ovoj pesmi da vam kažem ni reč. Ako vas zanima, naći ćete sami. Eto, tako.
Pst: počnite od teksta.
– * –
Matori mačak je čovek o kome bih mogao da pričam mnogo, jer sam slušajući njegovu muziku usput otkrio gomilu podataka iz njegove biografije, saznao u kojim je uslovima i sa kakvom namerom stvarao mnogo od muzike koju je stvorio. Njegova muzika je vanvremenska, ali ja ću kad-tad pokušati da joj dam upravo kontekst vremena.
Možda tek da zavirimo u ovo:
Ništa posebno, a? A sad čujete priču, pa odlučite ponovo.
Kad je umrla majka Jamesa Raymonda, dvojica ljudi su dobili pismo iz neke advokatske kancelarije. Jedan od primalaca je bio James Raymond, njen sin. U tom pismu je pisalo da advokat zna ime njegovog oca, ono koje ona za života nikad nije htela da mu kaže; najzad, on je bio dat na usvojenje i završio je u porodici Raymond u kojoj je našao ljubav, podršku i porodičnu sreću – sve ono što ona kao samohrana majka ne bi mogla da mu pruži. Drugi čovek je bio David Crosby, koji je dobio pismo u kome je pisalo da advokat zna ime i prezime njegovog sina za kojeg on nikad nije znao da postoji. Taj sin je zreo čovek, piše u pismu, i od tebe mu ništa ne treba. Bude li on hteo i budeš li ti hteo, isključivo pod tim uslovima, advokat će vas sastaviti, makar da znate jedan za drugog.
I tako su se 1995. godine sreli David Crosby, čuveni rock muzičar, i James Raymond, diplomac muzičke akademije na odseku kompozicije. Po principu “gde će kruška nego ispod kruške”, našli su se i zgotivili odmah. Toliko da su 1998. godine napravili bend CPR, a ovu pesmu sačinili zajedno. Posle je bend rasturen, a James Raymond će, nadam se dobrom ishodu glasine koju sam čuo, doći u Beograd 2013. godine kao dugogodišnji stalni član pratećeg benda Crosby, Stills & Nash.
Dišem na škrge, jer mi se san ispunjava. No, kasne su godine, nećemo nikad više čuti “Traction in the Rain” uživo. Šteta, ali tako ti je to.