Danas pružam otpor kvarenju vremena i odlučujem da pređem u kontranaprad. Za početak, malo muzike koja zagreva krv.
Jeff Beck je muzičar van kategorija. O njemu sam već pisao i neču da se ponavljam. A ako postoji jedna osoba koja je ekvivalent Becku na bas gitari, meni na pamet padaju samo dvojica. Jaco Pastorius je još pre 25 godina otišao Bogu na istinu. Preostaje Stanley Clarke, još jedan iz plejade onih čije sviranje se opire opisivanju.
Ovaj isečak sa North Sea Jazz festivala 2006. godine pravedno je napravljen: prvo malo zagrevanje remek-delom “Nadia“, prelazni komad u vidu “Scatterbrain“, a onda na scenu izlazi Stanley Clarke i… I ko preživi, pričaće, rekoše u publici, ne bez razloga.
Auh.