Dok dlanom o dlan, četvrti frtalj godine. Može li to malo lakše, braćo draga?…
Ne plašim se godina. Nije me uplašilo ni to nekoliko sedih što mi iznikoše u poslednje vreme. Plašim se da neću postići sve što sam hteo. A onda, u retkim časovima napada lucidnosti, setim se da svakako neću postići sve što bih hteo. Na meni je, pak, da postignem sve ono što budem mogao. Iz tog razloga, dosta je bilo priče “kako bi moglo da bude” (ili “kako će biti”, u slučaju da radite u Microsoftu). Preduzeo sam neke korake, pričaću vam o njima kad postignem neki rezultat. Ako uopšte uspem da se udomim na mestu o kojem pričam već deset godina, jer izgleda u zemlji Srbiji čak i nudioce usluga moraš vući za rukav da ti uzmu pare. 
A vi? Šta ste 2012. godine učinili da unapredite sebe?
Polako, ali sigurno jenjava moje strpljenje prema đubretu koje pripadnici prijateljske istočnoazijske zemlje prodaju u prodavnicama koje smrde uvek isto. Pripadnike tolerantnog korpusa upozoravam da oni tu nisu slučajno, nego uz blagoslov i beskamatni kredit države koja ih je samo uslovila da izvlače artefakte hiperprodukcije iz matične zemlje i prosipaju ih po celom svetu niščima novčanikom. Suficit im raste dok drugima opada i na kraju će osvojiti i neosvojivo – naše svakodnevne navike.
Još samo malo i biće ovako.
E, ‘beš ga! Taman smo uspeli da zaboravimo na raspekmeženo derište, kad eto vesti pre neki dan…
Justin Bieber se napio previše mleka pre nego što se džilitao tokom koncerta negde u Arizoni, pa je siroma’ bljucnuo nasred scene. Kad se vratio, pitao je publiku: “Hoćete li me i dalje voleti bez obzira što sam povraćao na sceni?”
Eh, slatko dijete moje: nije ti mleko krivo. Kriva je majka priroda i… I da ne lajem dalje.
Citat nedelje dolazi od lika koji je prevazišao sve, pa možda čak i samog sebe, u besomučnom imitiranju folklorne realnosti kontinenta na kome mu je sudbina priredila dug i plodan život.
Život je težak. Još je teži ako si glup.
John Wayne
Pravo je rekao. Jedino… Sad se pitam: ako ne znam da ne znam, da li to znači da znam? Sudeći po sklonosti da se mešamo u svaku temu, i to što manje znamo to slađe, verovatno jeste baš tako.
Definicija nedelje: (TV) dnevnik – …ko još gleda dnevnik da bi sve znao, mada ima prava na to po osnovi pretplate i takse, kad je dnevnik samo ono što traje pola sata pre vremenske prognoze.
(Via)
Poraz nazvati pobedom – to je ponekad korisno zbog samopoštovanja (čitaj: samozavaravanja), a nije da nije, može da bude i unosno ako znaš kako.
Not. Ta vremena su prošla. Ljudi jesu ovce, ne možeš da kažeš da nisu, ali kratka pamet koju potiču oni koji danas lažu i izvrću vrednosti može da se lupi o glavu njima samima.
Poraz nazvati pobedom: to je bolest.
Izgleda da nije bilo slučajno:
Zuunijum? Šta sam to prespavao?
Nemoj da se ravnaš prema lošijima od sebe, nego prema boljima od sebe.
Ustavni sud je odlučio da je neustavno zabraniti prodaju alkoholnih pića u beogradskim prodavnicama posle deset uveče.
Najzad je neko primetio da metode zabrane nemaju efikasnost metoda sprečavanja. ali to je manje važno. Važno je to da se bar neko u ovoj zemlji bavi suštinskim pitanjima kao što je konzumiranje alkohola posle deset uveče. Ovim je i poslednji problem grada Beograda rešen jednom za svagda.
Zar ne?
Budite malo strpljivi sa ovim. Sjajno je. Izgleda kao da je naručeno za Suštinu pasijansa.
(Via)
Malo su mi dosadili TV reporteri koji idu ulicom i pitaju građane za mišljenje o stvarima. Pogotovo su mi degutantna pitanja o cenama i o tome koliko dana dospeju pare kojima sagovornik raspolaže. Jednom za svagda, evo predloga za generički odgovor na cene:
Vic ide ovako:
Došao Lala u Amsterdam i vidi prostitutku u izlogu pa priđe, pokuca na staklo i pita:
– Koliko košta?
– 50 eura – odgovara prostitutka.
– Pa nije mnogo! Je l’ to duplo staklo?
(tnx Tibi via FB)
Dosta je bilo prdačine! Samo na zabavu mislite! Valja se malo i odmarati!
Prijatan ručak vam želim! A onda, neka vam slast punog stomaka izazove dremež… Zadremajte i polubudni sanjajte da ste negde daleko, tamo gde silikonske pevaljke ne vode avangardnu bitku protiv zatucanosti dok intelektualna elita tiho prducka po kuloarima i stručnim časopisima uz parolu “a zašto baš ja”.
Dremajte, dremajte! Ššššš! Ne dozvolite da vam iko poremeti mir!