Сви домаћи бендови су кад тад размишљали о томе да се прославе напољу. Понеки су и стизали да направе нешто – Атомско склониште има албум на енглеском, Бори Чорби је Еди Грант певао двадесетак секунди, Бата Ковач је био гастарбајтер по Енглеској и Шпанији, чак су и Џанг мен севн и Монтенегро 5 и један од тројице зрењанинских Џегера имали успешне хотелске каријере по Швајцарској и Тенерифима, и да закључимо списак са забављачима америчке војске по швапским базама.
И, с друге стране, имамо и традицију запошљавања странаца у домаћим бендовима – у Елипсама је певао Еди Мекенг, Дадо Топић је био довукао Криса Николса.
Али… све су то били домаћи бендови и претежно су изводили домаћу музику. Кад су изводили страну музику, стихови су се преводили, али се знало да си нико и ништа док не почнеш да правиш своје. И писала се музика, стихови су текли, отискивале се плоче… и зачудо, 99,9% тога је било на језицима народа & народности. Нек буде поменуто да имамо и рок оперу на мађарском. А плоче које су излазиле двојезично су биле углавном словеначке, да би се покрило оно веће тржиште. И понека извозна верзија постојеће песме, већ издате и познате код куће, на енглеском – за пуштање странцима ако их саватају. Што је јако ретко успевало. Домаћих албума објављених напољу и даље има једва један годишње, домаћих бендова који ураде нешто напољу и даље има једноцифрено по таласу.
Али су и тада домаћи бендови, који некако преведу назив. Корни група је постала Корнилианс, Атомско склониште Етомик Шелтер, Леб и сол се нису ни преводили, као ни Дисциплина кичме (са фином зврчком, “Disciplin a kitchme” – при чему Енглези уопште нису правили питање што не разумеју).
И онда прођу неке мутне године и имам шта да видим. Гомила, ваљда домаћих, бендова са називима на енглеском, песмама на енглеском, и ниједна вест да је било ко од њих успео да се пробије било где преко гране. И сумњам да ће ме неко демантовати. Јер, данас је музика роба (у ствари, била је и тада, то смо се само ми ван тог тзв. запада заносили некаквом уметношћу побуне – њима тамо је то само забава). На том западу не постоји слободно тржиште, тамо пуштају само оно што пуштају, и са стране може тек понеко да присмрди, реда ради, да се одржи привид отворености. А и кад припусте понеког, зашто би довлачили лоше имитације сопствене масовне производње?
А можда ти сви англофони бендови у ствари хоће да певају на енгрпском, ал нуму?
Mislim da si ovde totalno zanemario muziku i muzicare koji ne zele da postanu nove Madone, Metalike ili Red Hot Cili Pepersi. A nisam bas sigurna da su Atomsko skloniste, Disciplina kicme ili Leb i sol imali to na umu.
Prirodno je da svaki muzicar zeli da se njegov glas daleko cuje, ali nisam bas sigurna da svaki od njih zeli da “svi” Ameri ili ko vec voli njihovu muziku. Prirodno je da zele da priblize svoje tekstove i nebalkanskim slusaocima te da pokusavaju da ih prevedu na neke od svetskih jezika. Debeli precjednik (Fat Prezident) je prilicno znan u Nemackoj npr. medju alternativnijom populacijom.
Нисам имао те и такве на уму – нити мислим да су Склонисте и Кицма хтели да постану Цили Пеперси.
Мислим на ове данас, који нису ни преводили ниста, него све раде на енглеском од поцетка до сврсетка. Нјих не разумем, ста су уопсте хтели да казу тим.
Хмммм… Мозџда су насха/нјихова оцхекиванја била превелика… :\
Ахммм… Милићина порука није била на том језику, а ни моја, тако да… како рекоше глумци на проби, “врати се назад, прошо си кроз зид”.
Misleo sam da se ovdi poshtuje multijezicxnos. 🙁 Izvinjajem se.
Uzgred, ko je to Milića?
Јао, ја побрка лонћице… Марича!
Izvinjavam se na ovom tonu komentara u ime ekipe Suštine pasijansa.